Нинива — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 16:
Текстови из [[хеленизам|хеленистичког периода]] спомињу [[Нин (владар)|Нина]], као оснивача Ниниве. Нинива се 1800. п. н. е. спомиње као култно место богиње Иштар. По наређењу краља [[Митани|Митане]] статуу [[Иштар]] су послали фараону [[Аменхотеп III|Аменхотепу III]] у 14. веку пре [[Христ]]а. Нинива је била вазал Митане до средине 14. века п. н. е, а тада ју је заузео асирски краљ. Нема доказа да су асирски краљеви градили у 2. миленијуму пре Христа. Тек су неоасирски владари започели са интензивнијом градњом у Ниниви. Јача градња је од [[Ашурнасирпал II|Ашурнасирпала II]] (владао 883.-859. п. н. е.). Каснији краљеви су поправљали старе и градили нове палате и храмове.
[[Сенахериб]] је од Ниниве направио величанствен град око 700. п. н. е. Поставио је нове улице и тргове и изградио је чувену палату без премца, чије су димензије биле 210 са 200 метара. Састојала се од 80 соба. У палати су нађене многе таблице Главна врата су имала скулптуре бикова-људи као заштитнике. У то време укупна површина Ниниве била је 7
Систем од 18 канала служио је за снабдевање Ниниве водом. Ту је живело више од 100.000 људи, па је Нинива била два пута већа од Вавилона.
|