Базилика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 11:
Базилике имају и особине римских кућа и [[Катакомбе|катакомби]] које су служиле као места за исповедање вере пре него што је хришћанство признато за званичну религију. Напред се налазио [[атријум]] на стубовима. Он је водио на узану терасу на којој су била три или више улаза у главни део зграде. Централни део имао је лађу и неколико редова стубова који су подупирали централни део. Изнад су се налазили прозори. Грађевина је била окренута истоку, са луковима и апсидама украшеним [[Мозаик|мозаицима]]. На узвишеном делу испод [[Апсида|апсиде]] је био [[олтар]] са небом (Види: [[балдахин]]) изнад њега. Одмах испод олтара, често испод нивоа пода, налазио се простор са [[Мошти|моштима]] свеца-заштитника. [[Епископ]] је држао службу стојећи у централном делу, на трону, а остали свештеници су били распоређени полукружно, лево и десно од њега. Данас [[Папа]] Базиликом назива посебно привилеговану цркву. Постоје велике и мале Базилике. Велике су црква св. Петра у [[Рим]]у, св. Јована Латеранског (за папу), св. Павла (за патријарха александријског), св. Марије Мајке (за патријарха антиохијског). У свакој од њих постоји олтар који не употребљавају ни [[Папа]] ни његови заменици. У [[Рим]]у постоји 11 мањих Базилика, и много њих широм света.
 
[[Датотека:Rome, Forum Romanum, Basilica of Maxentius.jpg|мини|200п|Данашњи поглед на Максентиову базилику на римском форуму ]]
[[Датотека:Exterior Santa Maria in Trastevere.jpg|мини|200п|Прочеље базилике Санта Марија Трсансевере ]]
 
== Разликујемо два типа римске базилике ==
Ред 35:
 
== Литература ==
# Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, [[Zagreb]] [[1959.]].
# Mala prosvetina enciklopedija, [[Beograd]], [[1959.]].
# Svet umenia, IKAR, [[Bratislava]] [[2002.]].
# Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, [[Банска Бистрица|B. Bystrica]] [[2004.]].
# Dejiny umenia, Mladé letá [[Bratislava]] [[2001.]].
# Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, [[Prag]] [[1996.]].
# из чешке википедије истоимени чланак