Ахемениди — разлика између измена

38 бајтова уклоњено ,  пре 7 година
м (разне исправке; козметичке измене)
{{Прерађивање|||||Историја}}
{{Историја Ирана}}
'''Ахемениди''' су били једна од династија древног [[Персијско царство|Ахеменидско царство]]. На врхунцу њихове моћи, око [[500. п. н. е.]], Ахеменидски владари [[Персија|Персије]] су држали територије који се данас налазе под [[Иран]]ом, [[Ирак]]ом, [[Јерменија|Јерменијом]], [[Авганистан]]ом, [[Турска|Турском]], [[Бугарска|Бугарском]], [[Грчка|Грчком]], [[Египат|Египтом]], [[Сирија|Сиријом]], [[Индија|Индијом]]/[[Пакистан]]ом, [[Јордан]]ом, [[Израел]]ом/[[Палестина (регион)|Палестином]], [[Либан]]ом, [[Арабија|Арабијом]] и [[Либија|Либијом]].
 
Прво познато помињање [[Ахемен]]а, наводно првог у низу Ахеменида (по коме династија и носи име) у историји појављује се од стране [[Дарије Велики|Дарија Великог]], који га помиње као предака [[Кир Велики|Кира Великог]], и зачетника целе династије. Верује се да је Ахемен дошао на власт [[648. п. н. е.]] У два наврата Ахемениди су владали и Египтом где се помињу као двадесет седма и тридесет прва династија. Последњи Ахеменидски краљ је био [[Дарије III|Дарија III]], кога је коначно победио [[Александар Македонски]] [[330. п. н. е.]]
У целом старом веку Кир је вероватно био најчовечнији од свих победника, а свој ванредни углед засновао је на својој великодушности, показујући да он трпељивост и опраштање прихвата као знаке моралне снаге, а не слабости. Тако је, спасивши Креза, богатог краља Лидије, који га је напао, направио од њега једног од својих најближих саветника, а такође је и са свргнутим краљем Астијагом, својим свирепим дедом по мајци, поступио с племенитошћу која се нипошто не би очекивала од вазала који се свети. Својим војницима није допуштао да пљачкају освојене градове, и да по обичају, са земљом сравњују храмове и кипове, већ је често водио политику измирења народа, поштујући туђе култове.
 
Ахеменидска [[Персија]] слободно је понудила Јеврејима своју високу заштиту,
Од првих Ахеменида па до краја сасанидске империје, тј. око 12 векова, главна религија Персије је [[маздаизам]], иако су значајни и други култови, као нпр. Митре и Анахите. Зерванизам, који је поставио Ахура Мазду и Ахримана у строги [[дуализам]], се врло брзо наметнуо уз изворни зороастризам, тако да је понекад тешко извитоперавао његову космологију. У расправама око тога да ли ахеменидска религија може потпасти под зороастризам са једне стране стоје они који су, са модерним Иранцима, истом националном славом објединили пророка древне Персије и славне [[владар]]е. Насупрот њима стоје стручњаци који се ограничавају само на авестијске текстове где нема ни речи о Ахеменидима, и у натписе које су ови оставили у којима нема никаквог помињања Заратустре. Одсуство пророковог имена је општеприхваћени [[Аргумент (филозофија)|аргумент]] против зороастризма Ахеменида мада по некима он уопште не доказује да су елементи његовог учења били сасвим непознати владарима, јер је [[синкретизам]] царства и Мага уопште онемогућавао да се у бога уздигне један пророк, макар и тако сјајан као [[Заратустра]], а сем тога није свима онима који су стекли елементе заратустријанског ''учења'' нужно да помињу и његово име. Ако се има на уму да Заратустра никад није тежио да присвоји себи право на лични култ, пошто је цела његова [[етика]] за циљ имала морализовање [[обичај]]а и одуховљење религијских пракси, ово постаје још један аргумент у прилог тезе о ахеменидском зороастризму.
 
* [[Камбиз I]]
* [[Арсам]]
Од Кира великог надаље сви су цареви [[ПерсијскоАхеменидско царство|Персијског царства]]
* [[Кир Велики]], владао од 550. -530. п. н. е.
* [[Камбиз II]], 529. -522. п. н. е.