'''Александар IV Македонски''' или '''Александар IV Ег''' ({{јез-гр|''Αλεξανδρος Аιγος''}}); ([[323. п. н. е.|323.]]--[[309. п. н. е.]]) је био син [[Македонија (античка)|македонског]] краља [[Александар Велики|Александра Великог]] и [[Бактрија|бактријске]] принцеза Роксане.
Након смрти Александра Великог [[10. јун|10. јуна]] [[323. пнеп. н. е.]]., његов син се још није родио. С обзиром да наследник није био одређен, у Александровој војсци је избила побуна са циљем да се наследником прогласи Александров старији, незаконити и душевно слаби брат [[Филип III Аридеј]]. Командант коњице [[Пердика]] је, пак, хтео да царство наследи Александрово дете. На крају је постигнут споразум - Аридеј ће постати краљ под именом Филип III, али ће морати да деле престо ако Роксанино дете буде мушко. Када је Роксана у августу родила сина, он је проглашен краљем као Александар IV. У његово име је као регент завладао Пердика.
[[320. пнеп. н. е.]] је Пердика убијен приликом покушаја да угуши побуну у [[Египат|Египту]], а регент је постао [[Антипатер]]. Након Антипатерове смрти [[319. пнеп. н. е.]] је [[Полиперхон]] постао регент, на што је Антипатеров син Касандар покренуо побуну и успео постати регент [[317. пнеп. н. е.]] Након што је сузбио неуспеле покушаје Филипа III да преузме власт, [[309. пнеп. н. е.]] је дао отровати Роксана и Александра како би спречио да преузму власт, односно угрозе његово регенство.
Смрћу Александра IV завршена 400-годишња владавина македонске Аргејске династије.
