Санстефански споразум — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: Велика Британија → Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске, Бизмарк → Ото фон Бизмарк |
м Bot: formatiranje referenci |
||
Ред 5:
* Русија добија део [[Бесарабија|Бесарабије]] (данашње Молдавије) који је био у румунском поседу
* Румунија добија северну Добруџу,турску територију, као компензацију за
* Ствара се Бугарска која је само формално турски вазал и коју у ствари контролише Русија (ова држава би се простирала од Дунава на северу до Егејског мора на југу и од Охрида и Ниша на западу до Црног мора на истоку).<ref>[http://www.hrono.ru/dokum/1800dok/1878sanstef.php Сан-Стефанский мир<!-- Bot generated title -->]</ref><ref>[http://archive.org/stream/europeanconcerti00holluoft#page/334/mode/2up The European concert in the Eastern question; a collection of treaties and other public acts<!-- Bot generated title -->]</ref>
== Заоштравање Источне кризе ==
Ред 19:
Споразум из Сан Стефана извео је велики заокрет у спољнополитичкој оријентацији Србије, у чему су кнез Милан и министар иностраних дела Ристић одиграли главну улогу. Ристић ће ускоро отићи у [[Беч]], потом у [[Берлин]] да брани српска становишта код министра иностраних дела [[Андраши]]ја и канцелара [[Ото фон Бизмарк|Ота фон Бизмарка]]. Ови преговори означиће врхунац Ристићеве дипломатске каријере, a Србији донети значајну корист.
Све до Сан Стефана [[Милан Обреновић|кнез Милан]] је био одан Русији, видећи у цару свог природног браниоца. Када је увидео да су два рата Србије c Турском као главни резултат имала стварање велике Бугарске, кнез је схватио да се српска спољна политика заснива на опасној словенској сентименталности. Одлучио је да крене новим правцем, који ће почивати искључиво на интересима Србије. Без понижења за Србију и њену владу, Јован Ристић је дискретно и обазриво извео заокрет ка аустријској спољној политици. Избегавајући журбу и несмотреност, затражио је аустријску заштиту и подршку, добивши је без увреде за Русију, на коју је и даље рачунао током своје бечке мисије и на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]].<ref>[http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_15_l.html Vladimir Corovic: Istorija srpskog naroda<!-- Bot generated title -->]</ref>
== Извори ==
| |||