Уљано сликарство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 46 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q174705 (translate me) |
м Bot: formatiranje referenci; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[
'''Уље или уљана техника'''- сликање уљем је сликарска техника у којој је пигмент боје спојен помоћу уља. Ова техника се раширила у доба позне готике и према [[Ценино Ценини]]ју ову технику је открио [[Јан ван Ајк]]. То јасно није истина јер слојеви који су напајани уљем појавили су се још у средњвековном сликарству на пример на сликама [[Мајстор Теодорика]]<ref name="ПКС">''-{Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha [[1964.]]}-''</ref><ref name="ЧВИКИ">Итоимени чланак из чешке Википедије''</ref>.
Ред 5:
Ова форма сликарства је настала у [[15. век]]у након сликања темпером и потребе за превазилажење ограничења које ова техника има. И најстарији рецепти могу се наћи у Штасбуршком манускрипту.<ref name="НВИКИ">Истоимени чланак из немачке Википедије''</ref>
Ову нову технику је користио и дао јој нове инпулсе пре свега [[Јан ван Ајк]] а [[Антонело да Месина]] пренео је овај начин сликања у Италију у којој се она спорије него у северној Европи прихватала и развијала. Још у [[16. век]]у било је уобичајено да се ова техника комбинује са темперама али и други сликари као на пример [[Петер Паул Рубенс]] употребљавао је паралелно темперу и уље. Трагови уљаних боја су налажени на истоку из [[7. век]]а на статуама Буде.<ref name="НВИКИ"
Привилегија уљаног сликарства је јасност и релативна трајност слике и боје. Поред тога само сликање не мора да се одвија брзо и дозвољава сваковрсне корекције слике што омогућава свакојакве рафиноване поступке као на пример употребу лазурних боја. Недостатак је споро сушење боје, поред тога код погрешног одабира и погрешке у мешању боја долази код сушења до набирања или пуцања примењеног слоја боје. Претходник уљане боје је била темпера од жуманаца јаја.
Ред 16:
Што се тиче пигманата који се употребљавају за прављања препаратуре има их много. Најстарији и најбољи препарат за прављење препаратуре јесте сирови гипс а затим седиментна креда- бела биркреда. Неки сликари употребљавају и вајарски гипс, неки каолин или туткало. Како ови пигменти за препарирање нису довољни пошто у контакту са уљем добијају другу боју- губе боју, то се у препаратуре додаје и нека бела боја као што је крензервајс, цинквајс или литопон.
== Најчешћа подлога за уљане слике и припрема ==
Узме се ланено или кудељно небељено платно. Ткање тог платна нека буде платнасто т. ј. да на лицу и наличију има једнолику структуру. Окомити и водоравни конци(основа и полка) нека буду од истог конца. Ово платно се положи на стол и за њега се направи каил- рам из кога су каилови извађени. Кад се постави платно онда се почиње са разапињањем платна. Разапињања има више врста. Извади се средњи ексер из каил рама и сад се закуца на средини каил рама а затим се са десне стране разапиње и притеже и причвршћује а затим се све то понавља док се горња страна не разапне и не причврсти. Напослетку се то учини и са угловима и то по могућности са нешто дужим ексерима. Приликом учвршћивања ексерима на каил рам ексере не треба потпуно закуцати већ треба оставити могућност да се они поново извуку из каил рама у случају да то затреба.
Ред 26:
== Техника уљаног сликарства ==
[[
Код уљаног сликарства разлике између суве и свеже боје су мале и због тога је јако погодна за сликање реалистичког сликарства и верно приказивање природе до најфинијих детаља и представља најбољи материјал за представљање форме.
Ред 33:
=== Пастозни слојеви ===
Данас се на уљане боје гледа другачије него у прошлости. Слика се пастозним бојама и овако употребљавана боја је због своје материјалне лепоте и фине текстуре која се постиже употребом овакових тонова и због финих сивих тонова данас у употреби. Пастозан тон показује потез [[Четка|четком]] и ти потези стварају сликарске рукописе и дају му својствен тон. Тврди се да су пастозни слојеви непостојани и да брзо пропадају али ако се не иде у екстреме може се уверити у супротно. Боја која није пуно оптерећена „бинднмитом је солидна врло постојана и подноси рад у пастозним дебелим слојевима. Полажу се наизменично пастозни и танки слојеви. [[Рембрант]]ове и [[Тицијан]]ове слике као и Папин портрет од [[Веласкез
=== Употреба лазура ===
[[
Ако се дода превише уља боја ће да испуца а размазивање уља доводи до непријатне глаткоће. Неки сликари као [[Рубенс]] су боју растрљавали прстима али за размазивање боје се користе широке четке од свињске длаке а за финије детаље четке са меком длаком. Раније су слике биле глачане пре него што су биле лакиране. [[Гистав Курбе
У сликању су најбољи прости поступци и све вештине као стругање, гребање, растирање, брисање, скидање боје упијаћим папиром не доводе до успеха.
Ред 48:
=== Техника сликања ала прима ===
Ова сликарска техника ([[Италијански|итал.]] "alla prima“= на први пут) се изводи изравно на платну и на подлогу која се припреми и употребљавају се боје које се мешају директно на платну а не на палети, сликарској дашчици на којој се обично измешају тонови боје који ће се примењивати код сликања и ту се директно наноси боја без поступка, који се примењује код старих студија; подсликавања, паста, лазура. Ова техника ала прима се у прво време употребљавала за скице и предлоге а нарочито у [[Импресионизам
== Галерија изабраних слика ==
Ред 76:
== Литература ==
# Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha
# Priručni slovnik naučni ČS Akademia vied, Praha [[1966.]]
# Истоимени чланак из немачке Википедије
| |||