Математичка економија — разлика између измена

м
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 135:
Улазно-излазна анализа је по свом објављивању врло брзо прихваћена и у у бившим социјалистичким земљама за различите сврхе: анализу спољне трговине, кретање система цена, утицај технолошких промена, екологије у тржишним привредама, односно за планирање, због чега је касније преовладало мишљење да оваква анализа неадекватна. Бивша [[Југославија]] припадала је групи земаља које су прве израдиле улазно-излазну тебелу. Прва експериментална табела објављена је 1957. године, са подацима за 1955. Од почетка, [[1960е|60-тих]] година израда табела са двогодишњом периодиком, укључена је у редован програм статистичких истраживања, а повремено су рађене и на нивоу република. Последња редовна улазно-излазна табела за Србију односи се на 1987. годину. Међутим, с обзиром на проток времена и интензитет структурних промена данас су ове табеле потпуно неупотребљиве за анализу функционисања савремене привреде на почетку 21. века.<ref name="часопис" />
 
Ипак, након вишегодишњег застоја поново су актуелизовани модели светске привреде са улазно-излазном анализа, како при моделовању специфичних појава, тако и за проверу консистентности других модела на нивоу сектора. Најновија база података [[ОЕЦД]] садржи улазно излазне табеле за 28 земаља чланица. Примене улазно-излазне анализе обухватају процену ефеката стварања зоне слободне трговине између [[САД]] и [[Аустралија|Аустралије]], као и процену ефеката [[НАФТА]] споразума о спољној трговини ({{јез-ен|North American Free Trade Agreement}}). Током последњих година врло је интензивна и њена примена на моделирање еколошких токова.<ref name="часопис" />
 
== Компаративна статичка анализа ==