Математичка економија — разлика између измена

м
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 133:
Предност улазно-излазне методе састоји се у свеобухватности података, који пружају могућност анализе директних и индиректних ефеката промена у једном сектору на друге секторе привреде, а мана методе је то што претпоставка о константној стопи приноса и фиксним техничким коефицијентима не одговара стварности, нити сваки сектор производи само једну врсту производа, нити су сви производи у једном сектору идентични. Осим тога, због комплексности табела потребно је извесно време за њихову израду, тако да постији временски помак између тренутка прикупљања података и њиховог објављивања, што ограничава примену модела у пракси. Због тога се табле раде само у одређеним вишегодишњим размацима или спорадично. У циљу превазилажења овог проблема, развијене су различите нумеричке методе, којима се на основу ограниченог скупа података ажурира целокупна табела. Код динамичких табела, постоји још већи проблем око прикупљања података, па се за њихову израду користе поједностављени модели, због чега такви још више одступају од реалног привредног механизма.<ref name="часопис" />
 
Ипак, наконНакон вишегодишњег застоја, поново су актуелизовани модели светске привреде са улазно-излазном анализом, како при моделовању специфичних појава, тако и за проверу консистентности других модела на нивоу сектора. Најновија база података [[ОЕЦД]] садржи улазно излазне табеле за 28 земаља чланица. Примене улазно-излазне анализе обухватају процену ефеката стварања зоне слободне трговине између [[САД]] и [[Аустралија|Аустралије]], као и процену ефеката [[НАФТА]] споразума о спољној трговини ({{јез-ен|North American Free Trade Agreement}}). Током последњих година врло је интензивна и њена примена на моделирање еколошких токова.<ref name="часопис" />
Улазно-излазна анализа је по свом објављивању врло брзо прихваћена и у бившим социјалистичким земљама, за различите сврхе: анализу спољне трговине, кретање система цена, утицај технолошких промена, екологије у тржишним привредама, односно за планирање, због чега је касније преовладало мишљење да оваква анализа неадекватна. Бивша [[Југославија]] припадала је групи земаља које су прве израдиле улазно-излазну тебелу. Прва експериментална табела објављена је 1957. године, са подацима за 1955. Од почетка, [[1960е|60-тих]] година израда табела са двогодишњом периодиком, укључена је у редован програм статистичких истраживања, а повремено су рађене и на нивоу република. Последња редовна улазно-излазна табела за Србију односи се на 1987. годину. Међутим, с обзиром на проток времена и интензитет структурних промена данас су ове табеле потпуно неупотребљиве за анализу функционисања савремене привреде на почетку 21. века.<ref name="часопис" />
 
Улазно-излазна анализа је по свом објављивању врло брзо прихваћена и у бившим социјалистичким земљама, за различите сврхе: анализу спољне трговине, кретање система цена, утицај технолошких промена, екологије у тржишним привредама, односно за планирање, због чега је касније преовладало мишљење да оваква анализа неадекватна. Бивша [[Југославија]] припадала је групи земаља које су прве израдиле улазно-излазну тебелу. Прва експериментална табела објављена је 1957. године, са подацима за 1955. Од почетка, [[1960е|60-тих]] година израда табела са двогодишњом периодиком, укључена је у редован програм статистичких истраживања, а повремено су рађене и на нивоу република. Последња редовна улазно-излазна табела за Србију односи се на 1987. годину. Међутим, с обзиром на проток времена и интензитет структурних промена, данасове су ове табеле на нашим просторима потпуно неупотребљиве за анализу функционисања савремене привреде на почетку [[21. векавек]]а.<ref name="часопис" />
Ипак, након вишегодишњег застоја поново су актуелизовани модели светске привреде са улазно-излазном анализом, како при моделовању специфичних појава, тако и за проверу консистентности других модела на нивоу сектора. Најновија база података [[ОЕЦД]] садржи улазно излазне табеле за 28 земаља чланица. Примене улазно-излазне анализе обухватају процену ефеката стварања зоне слободне трговине између [[САД]] и [[Аустралија|Аустралије]], као и процену ефеката [[НАФТА]] споразума о спољној трговини ({{јез-ен|North American Free Trade Agreement}}). Током последњих година врло је интензивна и њена примена на моделирање еколошких токова.<ref name="часопис" />
 
== Компаративна статичка анализа ==