Гасификација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 2:
 
'''Гасификација''' је процес који конвертује органске или фосилне базне угљеничне материјала у [[угљен-моноксид]], [[водоник]] и [[угљен диоксид]]. То се постиже реакцијом материјала на високим температурама (> 700 &nbsp;°C), без сагоревања, са контролисаном количином кисеоника и / или паре. Добијена смеша гаса се зове сингас (од синтезе гаса или синтетичког гаса). Снага добијена из гасификације и сагоревања добијеног гаса сматра се извором обновљиве енергије ако је гасификовано једињење добијено из биомасе.<ref name="nnfcc">[[National Non-Food Crops Centre]]. [http://www.nnfcc.co.uk/tools/review-of-technologies-for-gasification-of-biomass-and-wastes-nnfcc-09-008 "Review of Technologies for Gasification of Biomass and Wastes, NNFCC 09-008"], Retrieved on 2011-06-24</ref><ref>[http://www.biomass.uk.com/gasification.php The Clean and Renewable Energy Source], www.biomass.uk.com, accessed 16.05.11</ref><ref>[http://www.gastechnology.org/webroot/app/xn/xd.aspx?it=enweb&xd=iea/homepage.xml Thermal Gasification of Biomass, International Energy Agency Task 33], www.gastechnology.org, accessed 16.05.11</ref><ref>[http://www.waste-management-world.com/index/display/article-display/368649/articles/waste-management-world/volume-10/issue-4/features/plasma-gasification-clean-renewable-fuel-through-vaporization-of-waste.html Clean Renewable Fuel from the Plasma Gasification of Waste], www.waste-management-world.com, Accessed 16.05.2011</ref>
 
== Историја ==
[[FileДатотека:Adler Diplomat 3 GS mit Holzgasgenerator-hinten rechts.JPG|thumb|right|Адлер Дипломат 3 са гасним генератором (1941)]]
Процес производње енергије коришћењем методе гасификације је у употреби већ више од 180 година. Првобитно је развијен за производњу гаса за градску расвету и кување 1800тих година. Такође је коришћен у високим пећима, али већи улогу игра у производњи синтетичких хемикалија где је у употреби од 1920.
== Хемијске реакције ==
У гасификацији, карбонатни материјал пролази кроз неколико различитих процеса:
[[FileДатотека:gasification.gif|frame|Гасификација чађи]]
# Дехидрација или сушења се јавља на око 100 &nbsp;°C
# Процес пиролизе се јавља на око 200-300 &nbsp;°C.
# Процес сагоревања се огледа у испарљивим производима и производима чађи који реагују са кисеоником и формирају угљен-диоксид и мале количине угљен-моноксида, који даје топлоту за наредне реакције гасификације. <math>{\rm C} + {\rm O}_2 \rarr {\rm CO}_2</math>
# <math>{\rm C} + {\rm H}_2 {\rm O} \rarr {\rm H}_2 + {\rm CO}</math>
# <math>{\rm CO} + {\rm H}_2 {\rm O} \lrarr {\rm CO}_2 + {\rm H}_2</math>
 
== Процес гасификације ==
Неколико врста гасифиера je тренутно доступанo за комерцијалну употребу: контра-струјни фиксни лежај, флуидизовани лежај, увучени проток, плазма и слободни радикали.
 
== Сировина ==