Перо Тунгуз — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 27:
===Припреме и почетак устанка===
Током [[1874]]. и у првом дијелу [[1875]]. заједно с осталим херцеговачким главарима и хајдучким харамбашама учествовао је у припремама устанка. Средином 1875. његова чета је на Вјетреном код [[Залом]]а убила невесињског [[кадија|кадију]] Салиха Коркута, а потом и [[Гацко|гатачког]] барјактара Ибрицу Ковачевића на Херцеговом врелу у [[Фојница (Гацко)|Фојници]]. Ово је разљутило локалне муслимане и турске главаре који су се брутално осветили. [[Висока порта|Порта]] је да би смирила немире у Херцеговину послала комисију која је нудила уступке и самоуправу. Заузврат су тражили да Невесињци протјерају Пера Тунгуза и његову чету са своје територије. [[Књаз Никола]] је препоручио Невесињцима да прихвате понуђено. Под оваквим притиском Тунгуз је обећао да ће добровољно повући чету у [[Доња Херцеговина|Доњу Херцеговину]], али се, чим су се његови пратиоци повукли, предомислио и вратио се на [[Удрежње]]. Исту ноћ, са 4. на 5. јул је поставио засједу на Ћетној пољани у [[Бишина (Невесиње)|Бишини]]. Наредног јутра, око 9 часова, наишао је турски [[караван]] из [[Мостар]]а са залихама за војску у Невесињу. Хајдуци су напали караван и убивши неколико Турака заплијенили њихов товар. На повратку ка Удрежњу су се сукобили и са турском патролом која је ишла у сусрет каравану. Овај догађај се често сматра почетком херцеговачког устанака против турске власти – [[Невесињска пушка|Невесињске пушке]].
 
Перо Тунгуз је током читавог устанка често предводио самосталне нападе на турске караване и утврђења, ријетко поштујући мишљења осталих вођа.
 
== Литература ==