Отворите главни мени

Промене

56 бајтова додато ,  пре 6 година
м
Бот: исправљена преусмерења
 
== Биографија ==
Дени је рођен у богатој занатлијској породици. Отац му је предвидео каријеру високог црквеног достојанственика. Зато га шаље у [[исусовци|језуит]]ску школу, а потом у париски колеџ Гаркур. Током школовања млади Дидро показује многа интересовања. Од језика се интересује за латински, грчки и енглески. Поред тога, занима се и за филозофију и математику. Немирног духа, после завршетка студија не задржава се дуже ни на једном намештењу и издржава се од успутних послова. Почиње да живи као париски интелектуалац бескућник. Десетак година је склапао разна познанства и суштински животарио на маргинама париског уметничког и интелектуалног миљеа. Године [[1743]]. се жени Антоанетом Шампион, али отприлике у исто време почиње и његово интимно дружење са госпођом Пуизје, а касније и са Софи Волан. Управо из писама које је размењивао са последњом се може највише сазнати о атмосфери и свакодневном животу у филозофским круговима тадашњег Париза.
 
Дидро је [[1743]]. године превео "''Историју Грчке''" Темпла Стенијана, а затим учествује у преводу шест свезака "''Медицинског речника''" Џејмса Лондона. Написао је [[1745]]. предговор преводу четврте књиге енглеског филозофа Шефтсберија "''Карактеристике људи, обичаја и мишљења''" (у Француској излази под називом ''Огледи о заслузи и врлини'', {{Јез-фр|Essai sur le mérite et la vertu}}). Овде први пут износи своје мишљење да се фанатизам не слаже са религијом и да било који верник мора бити првенствено хуман. Убрзо после овога штампа своју прву ауторску књигу "''Филозофске мисли''" ({{Јез-фр|Pensées philosophiques}}). Због критике католичке ортодоскије париски парламент [[7. јул]]а [[1746]]. доноси налог да се књига спали. Ово не зауставља Дидроа и он [[1747]]. објављује "''[[Скептик]]ову шетњу''" ({{Јез-фр|La promenade du sceptique}}) где још дубље залази у неслагање са црквеним догмама.
:''стварање родословног стабла свих наука и уметности које показује порекло сваке гране наших наука и њихове везе међусобно, као и са заједничким стаблом.''
 
Оваква, прилично безопасна, реклама одмах изазива реакцију. Испред Католичке цркве први се јавља [[Језуитиисусовци|језуитски]] часопис који упозорава власт да се једна веома опасна идеја рађа. Наука је одједном постала значајан чинилац живота, касније се показало чак револуционаран.
 
Краљевским указом од [[7. фебруар]]а [[1752]]. обе одштампане свеске Енциклопедије су осуђене и имале су бити уништене. Разлог, антиклерикални и антидржавни садржај. Даље штампање није било забрањено, али су језуити покушали да преузму редакцију даљих издања. Дидро се одупире и на јесен 1753. године излази трећа свеска. Од тада па до 1757. излази сваке године по једна свеска и расте број претплатника. Новембра 1757. излази седма свеска у којој је чланак „Женева“ чији је аутор Даламбер. Чланак је садржао пар реченица који су успут бачени у лице ортодоксном католицизму. Државни савет 1759. године повлачи повластицу на штампање "''Енциклопедије''", чак забрањује све претходно изашле свеске. Даламбер и Русо напуштају енциклопедијско друштво и Дидро остаје сам. Међутим, "''Енциклопедија''" наставља да излази илегално. Осма свеска излази тајно 1759. године. Потом следи петогодишња пауза током којих је Дидро припремао свеске које садрже само табеле и цртеже као пратећи материјал, односно прилог свескама.
 
Подела посла је била следећа:
* [[Жан ле Рон д'Аламбер|Жан ле Рон д Аламбер]] - наука (првенствено математика), религија, филозофија
* [[Жан Жак Русо]] - музика и политичка економија
* Барон Холбах (Пол Хенри Дитрих) - хемија, минерологија
1.506.851

измена