Епископ темишварски Георгије (Летић) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м izvori; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 41:
Приликом попуњења упражњених [[епархија]], [[1920]]. године, епископ Георгије је изабран за [[Епископ бачки|епископа бачког]], али је ова одлука неколико недеља касније на његову молбу стављена ван снаге и он је остао и даље на положају [[епископ темишварски|епископа темишварског]] све до [[1931]]. године. После предаје [[Темишвар]]а [[Румунија|румунским]] властима, епископ Георгије се преселио у [[Велика Кикинда|Велику Кикинду]], а одатле је управљао и делом [[Епархија|епархије]] у [[Румунија|Румунији]]. Од [[1. јануара]] [[1931]]. године, после умировљења [[Епископ вршачки|епископа вршачког]] [[Иларион Радонић|Илариона (Радонића)]], епископ Георгије је администрирао [[Вршачка епархија|Вршачком епархијом]] све док се она [[1931]]. године није, са делом [[Темишварска епархија|Темишварске епархије]] у [[Југославија|Југославији]], сјединила у [[Банатска епархија|Банатску епархију]]. Те године је епископ Георгије изабран за [[Епископ банатски|епископа банатског]].
 
[[Манастири]] су били посебна брига епископа Георгија. Његовим трудом обновљен је [[манастир Кусић]], који су [[Турци]] спалили [[1788]]. године. Својим личним средствима подигао је у [[ПетроградПетровград]]у (данас [[Зрењанин]]) женски [[манастир Свете Меланије]]. Од свога оца, српског православног вероисповедног учитеља, епископ Георгије наследио је љубав према школи и школској омладини. За средњешколце отворио је интернате у [[Велика Кикинда|Великој Кикинди]] и [[Темишвар]]у, посебан мушки и посебан женски интернат. Годину дана пред своју смрт оснива Васпитни дом школске омладине у [[Вршац|Вршцу]] и [[Велики Бечкерек|Великом Бечкереку]].
 
Умро је [[8. новембар|8. новембра]] [[1935]]. у [[Београд]]у, а сахрањен у [[Саборна црква у Вршцу|Саборној вршачкој цркви]].