Википедија

Арта — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 6:
|изворни_назив ={{Грчки|Άρτα}}
|периферија = [[Периферија Епир|Епир]]
|Округ = [[Арта (Округокруг)|Арта]]
|становништво = 23.863
|година_становништво = [[2001]]
Ред 18:
|регистарска_ознака = ΑΤ
}}
'''Арта''' ([[Грчки језик|гр]]: Άρτα) је [[град]] у [[Северозапад|северозападном]] делу [[Грчка|Грчке]] и седиште [[Артаарта (Округокруг)|истоименог округа]].
 
Град Арта је познат по томе што је била седиште [[Епирска деспотовина|Епирске деспотовине]] током [[Средњисредњи веквијек|средњег века]]. Захваљујући овоме у граду и околини постоји више добро очуваних грађевина, најчешће цркава из раздобља [[ВизантијаВизантијско царство|Византије]], па је град познат као место са богатим византијским наслеђем. Друга важна особеност града је да је Арта седиште [[Технички Инситут Епира|Техничког Инситута Епира]], важне високошколске установе у западној [[Грчка|Грчкој]].
== Природни услови ==
[[СликаДатотека:Το γιοφύρι της Άρτας.jpg|мини|250 п|десно|Древни мост града Арте]]
[[СликаДатотека:Church_Parigoritria,_Arta,_Greece.JPG|мини|250 п|десно|Једна од цркава из византијског раздобља]]
Град Арта налази се у јужном делу историјске историјске покрајине [[Епир (историјска покрајина)|Епир]], близу обале [[Залив Арта|Залива Арта]], дела [[Јонско море|Јонског мора]]. Град се образовао близу ушћа реке [[Арахтос (река)|Арахтос]] у [[море]] и од њега воде путеви ка унутрашњости. Источно и северно од града дижу се почеци планинског ланца [[Пинд]]а.
 
Клима у Арти је [[средоземна клима|средоземна]].
== Историја ==
 
Најстарији археолошки налази у подручју Арте говоре да је ово подручје било насељено још у време [[праисторија|праисторије]]. У 9. веку п. н. е. јавља се прво стално насеље на подручју Арте, да би у 7. веку п. н. е. [[Коринт|Коринћани]] оснибају град под именом Амвракија, претечу данашњег града. Ово одручје потпало је под власт [[античка Македонија|античке Македоније]]. У 2 веку п. н. е. оно је пало под [[стариантички Рим|староримску]] власт после покоравања покрајине, којом је владао владар [[Пир]] ("Пирова победа").
 
Арта се под данашњим називом први пут спомиње у [[Византијавизантијско царство|византијским]] списима из 1082. године, као скромно насеље. Међутим, после [[Крсташикрсташки ратови|крсташког]] заузећа [[Византијски Цариград|Цариград]]а и већег дела [[ВизантијаВизантијско царство|Византије]] у периферно постављеној Арти јавља се самостална власт, позната као [[Епирска деспотовина]]. Први владар био је [[Михајло I Комнин Дука]]. Пред крај [[13. век]]а ова деспотовина поновно улази у састав [[ВизантијаВизантијско царство|Византије]], а ускоро и средњовековне [[Србија|Србије]] (1337-59.), потом [[Албанци|Албанаца]] и на на крају [[Италија|Италијана]].
 
1449. г. [[Турци]] [[Османлије]] заузимају Арту преимењујући је у „Нарду“. Град је био под [[Турци]]ма краће него већина других градова у [[Грчка|Грчкој]], јер су у раздобљу 1717-97. године градом владали [[Млетачка република|Млечани]], а затим поново [[Турци]].
 
[[1881]]. године град са јужним делом [[Епир (историјска покрајина)|Епир]]а припада савременој [[Грчка|Грчкој]], а после [[Грчко-турски рат 1919—1922.|Грчко-турског рата]] 1923. године у град се досељавају и [[Грци|грчке]] пребеглице из [[Мала Азија|Мале Азије]]. Током [[20. век]]а град се развија у подручно средиште јужног Епира.
== Становништво ==
 
Арта данас има око 25.000 становника. Становништво чине углавном етнички [[Грци]]. Кретање становништва по последњим пописима било је следеће:
Ред 45:
 
 
== Занимљивости ==
 
Арта спада у [[Грчка|грчке]] градове са веома добро очуваним наслеђем из [[Византијавизантијско царство|византијске ере]], мада постоје споменици и из других историјских раздобља. Најзначајније градске занимљивости су:
* остаци [[Аполон]]овог храма из времена [[стараантичка Грчка|старе Грчке]]
* цркве из доба касне Византије (13. и 14. в.), посебно Црква Паригоритрија
* остаци замка из доба касне Византије, веома добро очувани
Ред 54:
* градски музеји (антички, етнографски, историјски)
== Види још ==
* [[Арта (округ)|Арта (Округ)]]
* [[Епир (историјска покрајина)|Епир]]
* [[Епирска деспотовина]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Арта”