Саргон II — разлика између измена

'''Саргон II''' је био краљ [[Асирија|Асирије]], који је владао од 722 до 705. п. н. е. Постао је [[710. п. н. е.]] и краљ [[Вавилон]]а. Кипар, Фригија, Израел, Сирија су били тада у поседу Асирије. Није јасно да ли је био узурпатор, или је био син Тиглат-Пилесера III. У записима он се представља као нови човек и ретко спомиње своје претходнике. Ипак узео је име Шару-кину или прави краљ, према [[Саргон од Акада|Саргону од Акада]], који је основао прво семитско царство, тј Акадско царство, читавих 16 векова пре Саргона II.

 

Суочавао се са потешкоћама на почетку своје владавине. Због тога је склопио пакт са Калдејцем Мардук-апла-идином. Ослободио је пореза све храмове, ако и становнике [[Ашур]]а и [[Харан]]а. Док је Саргон настојао да придобије подршку у Асирији, за то време Мардук-апла-идин је освојио [[Вавилон]] уз помоћ краља [[Елам]]а Уманигаша. Мардук се крунисао 721. п. н. е.

 

Саргон II је [[720. п. н. е.]] напао [[Елам]], међутим доживео је пораз код Дера. Годину дана касније победио је сиријску коалицију код Каркара и на тај начин је дошао у посед Арпада, Симире и Дамаска. Освојио је и Израел и Јуду до Газе у Филистеји, разорио је Рафа и победио је египатску војску. Када се вратио [[Самарија|Самарију]] је изградио као главни град нове провинције Самерину и населио ју је Арапима или Сиријцима. После тога побуњенике је казнио, а много становништва је раселио. Тада је много Јевреја одвео у прогонство у Асирију и Медију.

 

 

У осмом походу на [[Урарту]] [[714. п. н. е.]] заробио је генерала и готово целу једну војску од Урартуа уништио. Урарту је тада вероватно био ослабљен нападима Кимеријанаца.

 

Пошто је свуда осигурао границе [[710. п. н. е.]] је покренуо две војске. Једну је покренуо на Елам, а другу на [[Вавилон]]. Опсео је Вавилом, па је Мардук-апла-идин побегао. Коначно га је ухватио наводено у мочварама Шат ел Араба. Након заробљавања краља Вавилона Саргон је [[710. п. н. е.]] постао [[краљ Вавилона]] и тиме је успоставио дуалну монархију [[Вавилон]]а и [[Асирија|Асирије]]. У Вавилону је остао три године. Његов син [[Сенахериб]] владао је јужним подручјем уз доњи ток [[Еуфрат]]а.

 

Седам краљева [[Кипар|Кипра]] је [[710. п. н. е.]] признало власт Асирије. [[Мида]], краљ [[Фригија|Фригије]] [[709. п. н. е.]] признао асиријску власт. [[Комаген]] је постала 708. провинција Асирије. Асирија је била на врхунцу моћи. [[Урарту]] је био на коленима под нападима номадских Кимеријанаца. Елам је био ослабљен, а египатска моћ у Сирији је слабила.

 

Саргон је за престоницу одабрао [[Нинива|Ниниву]]. Започета је 713. градња нове палате и града [[Дур-Шарукин]]а (Саргонова тврђава, Хорсабад) на 20 километара северно од Ниниве. Двор је премештен у [[Дур-Шарукин]] 706. п. н. е., иако тада још није све било завршено.

 

Погинуо је у сукобу са Кимеријанцима [[705. п. н. е.]]. Кимеријанци ће касније уништити и Урарту и Фригију, пре него што се преселе на запад. Саргона је наслредио син [[Сенахериб]], који је владао од 704. до 681. п. н. е.