Опсада Алезије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 36 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q131386
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 20:
'''Битка код Алезије''', односно '''опсада Алезије''', се одиграла за време [[галски ратови|галских ратова]] у јесен 52. п. н. е. када је [[Римска република|римска]] војска под [[Јулије Цезар|Јулијем Цезаром]] опколила војску побуњених [[Гали|Гала]] под [[Верцингеторикс]]ом. Иако у једном тренутку суочени са чак четири пута бројчано надмоћнијим снагама, Римљани су истовремено успели поразити Верцингеторикса и галске снаге које су га дошле деблокирати. Након битке се Верцингеторикс предао, означивши тако крај организованог галског отпора, односно коначно освајање Галије од стране Римљана. Битка, коју је Цезар детаљно описао у својим ''[[Галски рат (Цезарова књига)|Галским ратовима]]'', се сматра једним од најбољих примера Цезаровог ратног умећа, а имала је далекосежне последице како по Рим и Галију, тако и по историју Европе уопште.
 
== Опсада и битка ==
[[СликаДатотека:SiegeAlesia.png|мини|лево|Фортификације саграђене од стране Цезара у Алезији|400px]]
 
Алезија је била тврђава на врху брда окружена са долинама река, са јаким одбрамбеним карактеристикама. Пошто би директан напад био највероватније безуспешан, Цезар се одлучио за опсаду, надајући се да добије предају услед гладовања. Разматрајући да су око 80.000 војника били стационирани у Алезији, заједно са локалном цивилном популацијом, ово неће трајати дуго. Да би имао савршену блокаду, Цезар је наредио да окружујуће фортификације, које се називају циркумвалације, буду саграђене око Алезије. Детаљи грађења ове конструкције су познати из Цезарових мемоара „Коментари о Галском рату“. Око 18 километара дуге и 4 метра високе зидине су саграђене за око 3 недеље. Оне су биле праћене са 4 метра широким каналима постављеним ка унутра, такође око 4 метра дубока.<ref>"...duas fossas quindecim pedes latas, eadem altitudine perduxit..." DE BELLO GALLICO Book VII par 72</ref> Најближи фортификацији су били напуњени водом из оближњих река. Ове фортификације су биле опремљене замкама, неколико линија канала од којих су неки били испуњени водом из оближњих река, дубоким рупама испред канала и кулама постављеним на једнаком размаку које су биле опремљене са стандардном римском артиљеријом (скорпио који је био тешки бацач копаља са невероватном прецизношћу и дометом од око 100м).
 
Верцингеториксова коњица је често ометала грађење да не би дошло потпуног окруживања. Римска помоћна коњица (auxilia) је доказала вредност и држала их по страни. После око 2 недеље посла, део Галске коњице је успео да побегне кроз незавршени део фортификације. Очекивајући да ће сада помоћне трупе бити послате, Цезар је наредио изградњу друге линије фортификација, контравалација, која је окренута ка споља и држи његову војску између првог зида и галске помоћи. Била је идентична првој у дизајну и дуга 21 километар и укључивала је око 4 коњичка кампа.
[[СликаДатотека:Archeodrome Beaune 8.jpg|мини|Реконструкција Цезарових фортификација око Алезије|300px]]
 
За време ових дешавања на римској страни, услови живљења у Алезији су се погоршавали. Са 80.000 војника и становништвом, превише људи је било унутра и такмичило се за мало хране. Мандубији су одлучили да избаце жене и децу из тврђаве, надајући се да ће сачувати храну за борце и да ће Цезар направити отвор и пустити их напоље. Ово би такође била прилика за пробијање римских линија одбране. Али је Цезар издао наређење да се за ове цивиле не ради ништа чиме их оставио да умру од глади на ничијој земљи између између зидова тврђаве и циркумвалације. Сурова судбина њиховог народа допринела је губитку морала галских снага. Верцингеторикс је покушао да одржи висок морал, али се суочио са претњом предаје неких од његових људи. Међутим, помоћне снаге су стигле у овом очајном часу, појачавајући вољу људи под опсадом да се боре.
Ред 37:
 
== Последице ==
[[СликаДатотека:Caesar-Altes-Museum-Berlin.jpg|мини|Цезарова биста|180px]]
[[СликаДатотека:Vercingetorix Memorial at Alesia.jpg|мини|Верцингеториксова статуа коју је подигао Наполеон III|180px]]
[[СликаДатотека:Siege-alesia-vercingetorix-jules-cesar.jpg|мини|лево|Верцингеторикс се предаје Цезару|300px]]
Битка код Алезије је постала задњи организовани отпор римском освајању Галије, и представља дефинитивно освајање Келта од стране Римљана. После Алезије, континетална Галија је била освојена, тако постајући римска провинција и бива подељена на мање јединице. Све до трећег века се организовани отпор неће појавити. Браниоци Алезије су заробљени као и помоћне трупе. Они су или били продати у робље или дати као ратни плен Цезаровим легионарима, осим чланова Едуи и Арверни племена, који су ослобођени и помиловани због њихове важности Риму.
 
За Цезара Алезија је огроман лични успех, и војно и политички. Сенат, изманипулисан од стране Катона и Помпеја, je oбјавио 20 дана захвалности за победу, али су блокирали Цезару част тријумфалне параде, што је био зенит каријере једног римског генерала и велика част. Политичке тензије су се повећале, и две године касније, 50 године п. н. е. Цезар је прешао [[Рубикон]], што је изазвало римски грађански рат (49–45 године п. н. е.), у ком је он победио. Након што је изабран за конзула, за сваку годину за време рата, и након што је постављен неколико пута за диктатора, коначно је постављен за ''dictator perpetuus'' (доживотни диктатор), од стране Сената (44 године п. н. е.). Стално повећање његове личне моћи и славе је подривало темеље Римске Републикерепублике, што је довело до успостављања Римског Царствацарства.
 
Цезарови заповедници коњице су ишли различитим путем. Лабијенус се удружио са Оптиматама, конзервативцима у у грађанско рату, и убијен је за време битке код Mунде. Требоније, један од њему омиљених заповедника, је постао конзул, уз помоћ Цезара (45 године п. н. е.) и касније је учествовао у атентату на Цезара (44 године п. н. е.), на Мартовске Иде (15. Март). Он је сам убијен годину дана касније. Антоније је наставио да подржава Цезара. Постао је Цезаров други у команди, поверена му је Италија за време Цезаровог одсуствовања. У 44 год. п. н. е. је Цезару постао конзуларни колега. Након Цезаровог убиства, Антоније је прогонио његове убице и јурио врховну моћ са [[Октавијан Август|Октавијаном]], прво формирајући савез са њим, а потом и са Марком Лепидом који се називао Други Тријумвират који се распао Антонијевим нападом и [[Битка код Акцијума|битком код Акцијума]]. Заједно са својим савезником и краљицом љубавницом Клеопатром VII је побегао у Египат и извршио самоубиство.
 
Верцингеторикс је заробљен и одведен у Рим где је наредних 5 година чекао да буде погубљен и изложен у Цезаровом тријумфу (величанствена парада у част генерала). Што је била римска традиција у погледу са пораженим непријатељским лидерима, на крају параде је одведен у Тулијанум (такође познат и као Мамертински затвор) где је речено да је био задављен, мада је највероватније био погубљен у затвору.
 
== Бројност снага ==
Прецизне цифре за величину армија које су учествовале, и број жртава, је тешко сазнати. Такве цифре су одувек биле моћна пропаганда. Цезар, у свом делу ''Comentarii De Bello Gallico'', прича о помоћним трупама Гала које су имале 250.000 људи, вероватно претеривање да уздигне сопствену победу. На несрећу, једини подаци су римски и вероватно измењени. Модерни историчари верују да бројка од 80.000—100.000 људи је вероватна. Једина позната чињеница је да је сваки Цезаров војник добио Гала као роба, што значи да било око 40.000 заробљеника, углавном из гарнизона под опсадом. Помоћне трупе су претрпеле тешке губитке, као и многе друге армије које су бежале пред оружјем брзе римске коњице.
 
== Важност ==
Цезарова победа над комбинованим Галским снага је довела до римске доминација над Галијом наредних 500 година. Победа је такође изазвала његову свађу са римским аристократама, што је довело до његове инвазије на Италију.
 
Ред 57:
{{reflist}}
 
== Литература ==
* [[J.F.C. Fuller]], ''Julius Caesar: Man, Soldier, and Tyrant'', Da Capo Press, 1991, ISBN 0-306-80422-0
* [[Julius Caesar]] (ca. 45 BC), ''[[Commentarii de Bello Gallico|Commentaries on the Gallic Wars]]'', Harvard University Press. ISBN 0-674-99080-3
** Available online, eg: [http://classics.mit.edu/Caesar/gallic.html English translation by W. A. McDevitte and W. S. Bohn (1869)]
* [[Adrian Goldsworthy]], (2002) ''Roman Warfare'', New York: Collins/Smithonian, 2005
* [http://www.unrv.com/fall-republic/siege-of-alesia.php Account of the battle and surrounding events] (retrieved late November 2005)
* [http://www.livius.org/aj-al/alesia/alesia.html Livius.org account of the battle] (retrieved late February 2009)
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Антички Рим}}
{{Commonscat|Battle of Alesia}}
* [http://www.alesia.com official web site of Alesia]
* [http://www.theartofbattle.com/siege-of-alesia-52-bc.htm Siege of Alesia animated battle map] by Jonathan Webb
* [http://www.zdf.de/ZDFmt/mediathek/ZDFmt_video_cont/0,3498,MT-2213499--MD-1000051-hi--1,00.html Video: Exact location of Alesia at Alise-Sainte-Reine (german)]
* [http://home.versatel.nl/postbus/images/alesia15.jpg Photo: Gaulish inscription, which shows the Gaulish spelling of Alésia: "ALISIIA", found at the "Forum" in Alise-Sainte-Reine, 1st century B.C., 50 X 34 cm]<!--in: http://home.versatel.nl/postbus/alesia1.html and http://perso.wanadoo.fr/jean-francois.mangin/romains/bataille_alesia.htm -->
* [http://members.aol.com/skyelander/vercin2.html Vercingetorix: Gallic Warrior, Pt. 2 Battle of Alesia]
* [http://www.angelfire.com/me/ik/alesia2.html Alésia - the battle against the Romans]
Ред 78:
 
[[Категорија:Галски рат]]
 
{{Link GA|es}}
{{Link FA|it}}
{{Link GA|es}}