Еквити — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{bez_izvora}}
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{bez_izvora}}
__БЕЗКН__
[[СликаДатотека:Roman Cavalry 2.jpg|мини|300п|Реконструкција: римски легионар на коњу <small>(обратити пажњу на недостатак узенгија)</small>.]]
 
'''-{Equites}-''' је био назив за коњицу у време [[Антички Рим|античког Рима]]. Римски коњаници припадали су нижој од две [[аристократија|аристократске]] класе, изнад њих били су [[сенатор]]и. Реч ''-{eques}-'' (''-{equites}-'' је множина) је на латинским језику означавала било којег јахача на коњу (''-{equs}-''- коњ), али у контексту о којем овде говоримо ова реч је значила „витез“. Коњица је првобитно била престижна јединица у којој су римски младићи могли да покажу и докажу своје вештине и снагу и можда тако да отворе себи пут за евентуалну политичку каријеру. Сваки коњаник је набављао своју опрему, и то: округли штит, шлем, оклоп, мач и једно или више копаља. У [[Легија|легији]] није било много коњаника. У првим легијама које су укупно бројале око 3.000 ратника (4.200 ако урачунамо и лаку пешадију, ''-{[[velites]]}-'') коњаника је било само око 300, подељених у 10 јединица од по 30 људи.
Ред 9:
== Историја ==
 
Како изгледа, током Римског краљевства и првог века Републике, коњички легионари су били регрутовани искључиво из редова патриција, од којих се очекивало да обезбеде 6 центурија коњице (300 коња за сваку конзуларну легију). У једном тренутку током ере краљевства, патрицијским регрутима за коњицу је било оебзбеђено право на коња о јавном трошку (equus publicus). До приближно 400. пнеп. н. е., су дакле, коњаници били синоним за патриције. У једном тренутку, ипак, највероватније око 400. пнеп. н. е., још 12 центурија коњице је установљено, вероватно зато што класа патриција није више била довољно бројна да испунила регрутне квоте. Тих 12 су прихватале и не патриције (плебејце), највероватније на основу најмањег неопходног богатства, чији износ данас није сасвим јасан. Они су такође имали патрицијско право на јавног коња. Од тада, коњички ред није био ограничен на патриције, иако су они остали јасна елита са посебним повластицама и, вероватно, својим центуријама (првобитних 6 краљевских).
 
Око 300. пнеп. н. е. [[Самнитски ратови]] су натерали Рим да удвостручи своју уобичајену годишњу војну регрутацију са 2 на 4 легије, и зато удвостручи и коњичку регрутацију на 1200 коња/ника. Вероватно је у то доба легионарска коњица почела да регрутује богатије грађане изван 18 центурија, јер оне нису биле довољно бројне да испуне регрутне захтеве. Али, ти нови регрути (из прве класе обичних грађана у центуријској организацији), никад нису примљени у 18 центурија коњаника equo publico нити су им дате њихове повластице. Од тог тренутка дакле, equites (витезови) више нису били потпуни синоним са equites (коњаницима). На крају, до времена [[Други пунски рат|Другог пунског рата]] (218.- -01. пнеп. н. е.), сви припадници прве класе грађана су били у обавези да служе као коњаници. Присутност витезова у римској коњици је стално опадало током 200 -88. пнеп. н. е.. То је зато што су само витезови могли да служе као виши војни официри, и како је број легија растао, било је све мање расположивих за обичну коњичку службу. После приближно 88. пнеп. н. е., витезови се више нису регрутовали у коњицу легије, иако су правно гледано остали одговорни да је служе током ере [[Принципат]]а (до 284 НЕ). Они су наставили да дају више официре војске кроз принципат.
 
Са изузетком чито наследних патриција, equites (коњаници) су били изворно одређивани преко имовинког цензуса. Иако је чин, једном постигнут, био преношен са оца на сина, чланове реда који на редовном петогодишњним пописима (quinquennial census), нису више испуњавали имовински цензус, су обично римски цензори уклањали са свитака реда. Током касне Републике, имовински цензус је био 50.000 денаријуса, и удвостручио га је на 100.000 император Август (валадао од 30. пнеп. н. е. до 14. н. е.) - приближно износ годишњих плата 450 тадашњих легионара.
 
У каснијем добу Републике, римски сенатори и њихово потомство су постали незванична елита у коњичком сталежу. Како је сенаторско право да се укључи у трговину било строго ограничено законом, већина '''не''' пољопривредних делатности су биле у рукама не сенаторских витезова. Осим што су имали велике земљишне поседе, витезови су успели и да контролишу рударство, транспорт и производњу. Посебно пореске компаније (publicani) су биле скоро све у рукама витезова.
Ред 26:
 
[[Категорија:Римска војска]]
 
{{Link GA|en}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Еквити