Еквити — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}} |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{bez_izvora}}
__БЕЗКН__
[[
'''-{Equites}-''' је био назив за коњицу у време [[Антички Рим|античког Рима]]. Римски коњаници припадали су нижој од две [[аристократија|аристократске]] класе, изнад њих били су [[сенатор]]и. Реч ''-{eques}-'' (''-{equites}-'' је множина) је на латинским језику означавала било којег јахача на коњу (''-{equs}-''- коњ), али у контексту о којем овде говоримо ова реч је значила „витез“. Коњица је првобитно била престижна јединица у којој су римски младићи могли да покажу и докажу своје вештине и снагу и можда тако да отворе себи пут за евентуалну политичку каријеру. Сваки коњаник је набављао своју опрему, и то: округли штит, шлем, оклоп, мач и једно или више копаља. У [[Легија|легији]] није било много коњаника. У првим легијама које су укупно бројале око 3.000 ратника (4.200 ако урачунамо и лаку пешадију, ''-{[[velites]]}-'') коњаника је било само око 300, подељених у 10 јединица од по 30 људи.
Ред 9:
== Историја ==
Како изгледа, током Римског краљевства и првог века Републике, коњички легионари су били регрутовани искључиво из редова патриција, од којих се очекивало да обезбеде 6 центурија коњице (300 коња за сваку конзуларну легију). У једном тренутку током ере краљевства, патрицијским регрутима за коњицу је било оебзбеђено право на коња о јавном трошку (equus publicus). До приближно 400.
Око 300.
Са изузетком чито наследних патриција, equites (коњаници) су били изворно одређивани преко имовинког цензуса. Иако је чин, једном постигнут, био преношен са оца на сина, чланове реда који на редовном петогодишњним пописима (quinquennial census), нису више испуњавали имовински цензус, су обично римски цензори уклањали са свитака реда. Током касне Републике, имовински цензус је био 50.000 денаријуса, и удвостручио га је на 100.000 император Август (валадао од 30.
У каснијем добу Републике, римски сенатори и њихово потомство су постали незванична елита у коњичком сталежу. Како је сенаторско право да се укључи у трговину било строго ограничено законом, већина '''не''' пољопривредних делатности су биле у рукама не сенаторских витезова. Осим што су имали велике земљишне поседе, витезови су успели и да контролишу рударство, транспорт и производњу. Посебно пореске компаније (publicani) су биле скоро све у рукама витезова.
Ред 26:
[[Категорија:Римска војска]]
{{Link GA|en}}
|