Енрико Дандоло — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
''' Енрико Дандоло''' ({{јез-лат|Henricus Dandulus}}, [[1107]].? - [[1205]].) је био [[дужд]] [[Млетачка република|Млетачке републике]] од [[1192]]. до своје смрти. Остао је упамћен по својој улози у [[Четврти крсташки рат|Четвртом крсташком рату]] који је довео до [[Први пад Цариграда|пада Цариграда]] и за неко време означио крај [[Византија|Византијског царства]].
 
== Рани живот ==
Рођен је у [[Венеција|Венецији]], у породици која је била веома богата и имала велики утицај на политичке прилике у [[Млетачка република|Млетачкој републици]]. Отац му је био лични саветник Венецијанског дужда, док је његов стриц, који се такође звао Енрико Дандоло, био [[патријарх]], што је тада било највише црквено звање у Венецији.
 
== Политичка каријера ==
Дандоло је прву важну политичку улогу током кризних година, [[1171]]. и [[1172]]. У марту [[1171]]. византијска управа је одузела имовину хиљадама Венецијанаца који су живели на њеној територији, а затим их све и заробила. Воља народа је натерала дужда да сакупи казнену експедицију, која се распала када је избила епидемија почетком [[1172]]. Дандоло је био део експедиције коју је предводио дужд током 1171-1172. Одмах по повратку у Венецију, дужда је убила разјарена руља, али је Дандоло избегао одговорност и касније је постављен на место амбасадора у [[Цариград]]у, у време када је Венеција безуспешно покушавала да постигне дипломатско разрешење спора са Византијом. Уместо Дандола у [[Цариград]] је послат други амбасадор да настави преговоре. Преговори су били прекинути, обновљени су тек 20 година касније и завршени су споразумом [[1186]]. Неуспех у преговорима и сам боравак у Цариграду, створили су у Дандолу мржњу и неповерење према Византији.
Током наредних година Дандоло је у два наврата био амбасадор на [[Сицилија|Сицилији]], а [[1183]]. се вратио у Константинопољ да преговара о обнављању венецијанске четврти у том граду.
 
Када је постао венецијански дужд, 39. по реду [[1. јануар]]а [[1193]], Дандоло је већ био стар и слеп, али је и даље био веома амбициозан, и испољавао је (за своје године) изваредну физичку и менталну снагу. Био је већ у осмој деценији живота када је постао дужд. Према неким подацима имао је 85 година. Резултати постигнути током наредних 11 година његове владавине, доводе у питање тачност тих података. Неке претпоставке говоре да је био бар десетак година млађи када је преузео власт.
 
== Четврти крсташки рат ==
[[СликаДатотека:Gustave dore crusades dandolo preaching the crusade.jpg|мини|250п|„Дандоло проповеда крсташки рат“(XIX век), [[Гистав Доре]].]]
 
На чело [[Четврти крсташки рат|Четвртог крсташког похода]] постављен је [[Бонифације Монфератски]] (маркиз Монферата), а намера је била освајање [[Египат|Египта]]. Крсташи су се договорили са Млечанима да их они превезу до Египта тако да је место окупљања за већину била Венеција, док је само мали број крсташа кренуо директно из Француске. Договор који је постигнут са млетачким дуждом био је да се Млечанима плати да пребаце до [[Египат|Египта]] 30.000 војника и 4.500 коња са ратном опремом и залихама, као и њихово учешће у подели освојених територија.
Венеција је била главна финансијска потпора [[Четврти крсташки рат|Четвртом крсташком рату]], тако што је снабдевала крсташе, и давала им новчане позајмице јер су они већ били презадужени у Венецији.
 
Дандоло их је убедио да пристану код [[Задар|Задра]], луке на [[Јадранско море|Јадранском мору]] која је припадала угарском краљу. Део крсташа је одбио да учествује у опсади, јер се нападао хришћански град, а и угарски краљ се још раније обавезао да ће кренути у крсташки поход, али је ипак због очувања јединства донета одлука да се град нападне. Када су се крсташи појавили пред Задром [[становништво]] и посада је на [[бедем]]е и [[куле]] истакла [[барјак]]е са [[крст]]овима као знак да подржавају њихов поход, али су крсташи без обзира на то заузели градску луку и отпочели опсаду. Задар се предао крсташима под условом да животи становника буду поштеђени. Након тога град је био подељен међу освајачима. Млечани су преузели део града уз луку, док су крсташи преузели остатак града.
 
У Задар су стигли изасланици које је послао, [[Алексије IV Анђео]], син збаченог Византијског цара [[Исак II Анђео|Исака II]], са понудом да му поврате престо у замену за подршку њиховом походу. Дандоло је убедио вође похода да прихвате ову понуду, упркос оштром противљењу дела крсташа, па и самог [[папа|папе]] [[Иноћентије III|Иноћентија III]]. Ово је довело до [[Пад Цариграда (1204)|Првог пада Цариграда]] [[13. април]]а, [[1204]]. и успостављања новог [[Латинско царство|Латинског царства]] на територији некадашње Византије.
 
== Смрт ==
[[СликаДатотека:Henricus Dandolo grób RB1.jpg|250п|мини|Плоча постављена у XIX. веку у [[Аја Софија|Аја Софији]].]]
 
Дандоло се осећао довољно здравим и способним да учествује у рату против [[Бугари|Бугара]], али је преминуо [[1205]]. сахрањен је у [[Аја Софија|Аја Софији]] у Цариграду, вероватно испод источне галерије. У [[XIX век]]у, тим италијанских историчара је поставио плочу на месту на којем је он највероватније и сахрањен, а она је видљива и данас. Туристи често греше мислећи да је то надгробна плоча постављена одмах након сахране. Права плоча је уништена након Турског заузимања Цариграда [[1453]]. и претварања [[Аја Софија|Аја Софије]] у џамију.
 
== Слепило ==
Није поуздано утврђено како је Дандоло ослепео. Према неким причама њега су ослепели Византијци у периоду док је био изасланик у Цариграду, али се показало да је ова прича нетачна. Зна се међутим да је остао слеп, као последица повреде главе.
 
== Породица ==
Његова унука, [[Ана Дандоло]], је била трећа жена краља Србије [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]]. Енрико Дандоло је тако био прадеда по мајци једног од Стефанових синова, краља [[Стефан Урош I|Стефана Уроша I]].
 
== Види још ==
* [[Пад Цариграда (1204)]]
* [[Четврти крсташки рат]]
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена