Википедија

Мандарински језик — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 4:
|изворноиме={{јез|zh|官話}} ''{{јез|zh-Latn|Guānhuà}}''
|боја=Сино-тибетански
|државе=[[Кина|Народна Република Кина]]
|регија=Већина сјеверне и југозападне [[Кина|Кине]] (укључујући [[Сингапур]], [[Малезија]], [[Округ Лос Анђелес]], [[Тајван]], [[Сиднеј]] и остале прекоморске Кинеске заједнице)
|број=Матерњи језик: око 885 милиона<br />Секундарни језик: 1365 милиона
Ред 17:
 
Мандарински језик може да се односи на два различита концепта:
* на [[стандардни мандарински језик]] (''путунхуа/гуоју''), који се заснива на мандаринском дијалекту који се говори у [[Пекинг]]у. Стандардни мандарински функционише као званичан говорни језик у [[Народна република Кина|Народној републици Кини]], [[Република Кина|Републици Кини]] ([[Тајван]]), и као један од званичних језика у [[Сингапур]]у. „Кинески“ — заправо стандардни мандарински — је један од шест званичних језика [[УједињенеОрганизација уједињених нацијенација|Уједињених нација]].
* на све мандаринске дијалекте који се говоре у северној и југозападној Кини, термин који користе лингвисти.
 
Ред 29:
Најважније групе данашњег кинеског језика развијене су из кинеског језика развијеног од старог кинеског и средње кинеског језика.
 
Већина Кинеза, који живе на пространом подручју од североисточне ([[Манџурија|Манџурије]]) до југозападног ([[Јунан]]а), користе различите мандаринске дијалекте као свој домаћи језик. Преовлађујућа лингвистичка хомогеност (тј. мандарински) широм северне Кине је углавном резултат географије, равнице северне Кине. Насупрот томе, планине и реке у јужној Кини створиле су језичку разноликост. Присуство мандаринског у југозападној Кини пре свега је резултат куге у 12. веку у [[Сичуан|Сечуан]]у. Ова куга, звана [[црна смрт]], смањила је број становника и изазвала насељавање из северне Кине.
 
Нема јасне линије раздвајања где средњи кинески завршава а мандарински почиње; међутим, [[Zhōngyuán Yīnyùn]] (中原音韵), [[књига рима]] из [[Династија Јуан]], углавном се сматра као важна прекретница у историји мандаринског језика. У овој књизи се виде многе карактеристике мандаринског, као што је редукција и нестанак завршног консонанта и реорганизација средњекинеских тонова.
Ред 38:
До средине [[20. век]]а, већина Кинезе која је живела у јужној Кини говорила је само локални дијалект. Међутим, упркос мешања званичних лица и обичних људи који су говорили различите кинеске дијалекте, пекиншки мандарински је постао доминантан, бар од времена [[династија Ћинг|Ћинг династије]]. Од 17. века, царство је установило језичке академије ({{Јез-кин-туп|у=正音书院|т=正音書院|п=Zhèngyīn Shūyuàn}}) као покушај да се изговор прилагоди пекиншком стандарду. Ови покушаји нису имали много успеха.
 
Ситуација се променила стварањем основног школског образовног система у коме је учење стандардног мандаринског постало обавезно. Као резултат, стандардни мандарински данас течно говоре већина људи у копненој Кини и на [[Тајван]]у. У [[Хонгконг|Хонг Конг]]у, језик образовања и званичног говоре остао је [[кантонски језик]], али је стандардни мандарински постао врло утицајан.
 
=== Назив и класификација ===
Израз „мандарински језик“ дошао је од [[Португалски језик|португалске]] речи ''mandarim'' (од [[Малајскиmalajski језикjezik|малајског]] ''menteri'' [http://dictionary.bhanot.net/index.html] и [[санскрит]]ског ''mantrin-'', што значи [[министар]]); то је превод кинеског израза ''Guānhuà'' ({{Јез-кин-ту|у=官话|т=官話}}), који дословце значи језик мандарина (царских магистрата). Израз ''Guānhuà'' данашњи Кинези често сматрају архаичким, иако га понекад лингвисти користе као заједнички термин који се односи на све варијетете и дијалекте мандаринског, не само стандардног мандаринског. Други израз који се широко користи за све варијетете мандаринског је ''Běifānghuà'' ({{Јез-кин-ту|у=北方话|т=北方話}}), или дијалект(и) севера.
 
== Стандардни мандарински ==
Са званичне тачке гледишта постоје две вертије стандардног мандаринског језика, пошто [[Народна република Кина|Пекиншка влада]] онај који се говори на копну назива ''Путунхуа'', док [[Република Кина|тајпешка влада]] свој званични језик назива ''Kuo-yü'' (''Guoyu'' на [[Пинјин писмопинјин|пинјину]]).
 
Технички, и Путунхуа и Guoyu заснивају своју [[Фонологија|фонологију]] на [[Пекиншки дијалект|пекиншком дијалекту]], иако Putonghua узима неке елементе и из других извора. Упоређивање речника штампаних у ове две државе показује да има мало суштинских разлика. Међутим, обе верзије „школског“ стандардног мандаринског су често врло различите од мандаринских дијалеката који се говоре у складу с регионалним обичајим, а ни један није идентичан с пекиншким дијалектом. ''Путунхуа'' и ''Guoyu'' се такође разликују од пекиншког дијалекта у вокабулару, граматици и употреби.
 
Важно је напоменути да се изрази „путунхуа“ и „гуоју“ односе на говор, па стога разлика у употреби [[Поједностављеноупрошћено кинеско писмо|поједностављених карактера]] и [[Традиционално кинеско писмо|традиционалних карактера]] се обично не сматра разликом између ова два концепта.
 
== Дијалекти ==
Постоје регионалне варијације мандаринског језика. Оне се манифестују на два начина:
# Различити дијалекти мандаринског покривају широко подручје на коме живи скоро милијарду становника. Због тога постоје изразите регионалне варијације у [[изговор]]у, [[речник]]у и [[Граматика|граматици]]. Ове регионалне разлике су сличне регионалним верзијама [[Енглески језик|енглеског језика]] у [[Енглеска|Енглеској]], [[Шкотска|Шкотској]], [[Ирска|Ирској]], [[Аустралија|Аустралији]], [[Канада]] и [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]].
# [[Стандардни мандарински језик|Стандардни мандарински]] говори се у [[Кина|Кини]], [[Тајван]]у и [[Сингапур]]у, као други језик. Због тога га они који говоре оба мандаринска варијетета и Кинези који не говоре мандарински домаћи сматрају мелодичнијим и отменијим од сопствених језика.
 
Дијалекти мандаринског могу се даље поделити на осам категорија: пекиншки, југоисточни, Ђи Лу, Ђијао Лијао, Жонгјуан, Лан Јин, југозападни и Ђијанхуаи мандарински. Ђин се понекад сматра деветом категоријом мандаринског.
Ред 75:
Друге морфеме које мандарински дијалекти деле су односне и начинске речце, као што су -ле (了), -же (着), и -гуо (过). Други кинески варијетети користе различите речи у овим контекстима (нпр. кантонски 咗 и 緊).
 
Захваљујући контактима с [[Централна Азија|централноазијским]] културама, мандарински има позајмљених речи из [[Алтајскиалтајски језикјезици|алтајског језика]] којих нема у другим варијететима кинеског, на пример: hútong (胡同) „дрворед, алеја“. Јужнокинески варијетети имају више позајмица из тајландских или аустронезијских језика.
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мандарински_језик”