Пелопонез — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: АргАргос (2)
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 23:
Прва већа грчка цивилизација, егејска или микенска цивилизација, доминирала је Пелопонезом у [[Бронзано доба|бронзаном добу]] с упориштем у [[Микена|Микени]] на североистоку полуострва. У класично античко доба, Пелопонез је био средиште свих дешавања у Грчкој, на њему су се налазили најмоћнији градови – државе, а ту су вођене и најкрвавије битке. Ту су били градови [[Спарта]], [[Коринт]], [[Аргос|Арг]] и [[Мегалополис]], а била је и седиште Пелопонеске лиге. Полуостврво је било умешано у [[Грчко-персијски ратови|Грчко-Персијски рат]], а било је и поприште [[Пелопонески рат|Пелопонеског рата]] од [[431. п. н. е.]]-[[404. п. н. е.]]. Освојила га је [[Римска република]] [[146. п. н. е.]] и тада је постала провинција [[Ахаја]].
 
Пелопонез је пуних двеста осамнаест година (од [[587]]. до [[805]]. године) био под [[словени|словен]]ском влашћу, а насељавала су га племена [[Језерци|Језераца]] и [[МилингиМилинзи|Милинга]]. Покоравање Словена на тлу данашње Грчке и њихова поступна хеленизација почели су под крај VIII века, а најзначајнији фактори у хеленизацији Словена били су црква, са грчким богослужбеним језиком, одсуство јачих словенских држава или племенских савеза и удаљеност од других Словена у Европи.<ref>Предраг Пипер, Увод у славистику 1</ref>
 
Потом су Пелопонезом владали Византинци, мада су многе делове полуострва освојили Млечани и Франци. Франци су основали Кнежевину Ахају на северној половини полуострва [[1205]], док су Млечани основали већи број лука дуж обале, као што су Монемвасија, Пил и Корони, које су трајале до 15. века. Византинци су држали контролу над јужним делом полуострва, којим су владали из утврђеног града [[Мистра]] близу Спарте. Град је цветао од средине 13. до средине 15. века, када су отомански Турци заузели Пелопонез, између [[1458]]-[[1460]]. Млечани су заузели делове полуострва између [[1699]]-[[1718]], али је турска власт иначе била стабилна уз спорадичне побуне на полуострву Мани, најјужнијем делу Пелопонеза.
Ред 38:
* [[Каламата]] (54.065 становника)
* [[Коринт]] (30.434 становника)
* [[Триполи, (Грчка)|Триполи]] (28.976 становника)
* [[Аргос|Арг]] (25.068 становника)
* [[Куле|Пирг]] (24.765 становника)
* [[Егио|Егион]] (21.966 становника)
* [[Спарта]] (16.473 становника)
* [[Нафплио]] (13.124 становника)
Ред 66:
* [[Периферија Пелопонез|Пелопонез]]
:[[Аркадија (округ)|Аркадија]]
:[[АрголисАрголида (округ)|Арголис]]
:[[Коринтија (округ)|Коринтија]]
:[[Лаконија (округ)|Лаконија]]
:[[МесинијаМесенија (округ)|Месинија]]
* [[Периферија Западна Грчка|Западна Грчка]]
:[[Ахаја (округ)|Ахаја]]