Геологија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 2:
'''Геологија''' ({{јез-гр|Γεα, λογος}}= Земља, расправа (дискусија)) је наука која се бави проучавањем [[Земља|Земље]], њеног настанка и процеса који су је обликовали, њеног састава и структуре. Научници, који се тим баве, називају се '''геолози'''.
 
Реч „геологија“, први је употребио [[1778]]. године [[Жан Андре Делик|Жан Анри Делик]] ([[1727]] - [[1817]]) а терминолошки је дефинисао [[1779]]. године [[Орас-Бенедикт од Сосира|Хорас-Бенедикт од Сосура]] ([[1740]] - [[1799]]).
 
== Историјски развој ==
Ред 16:
[[Питагорејци]] су, још у 6. веку пре нове ере знали облик и положај Земље. [[Херодот]] је, у својим списима, описао делту Нила и закључио да се шири у море због приноса муља.
 
[[Аристотел]] је бележио своја запажања о Земљи и њеном настанку. Такође, објашњавао је и разне појаве, нпр. да [[земљотрес]]и настају када се масе ваздуха у земљи сукобе због разлике у температури и експлозивно је напуштају кроз [[пукотина|пукотине]] и [[пећина|пећине]]. У делу -{Meteorologica}- објашњава настанак [[минерал]]а. Уочио је и [[фосил]]е, али је сматрао да су то остаци организама који не живе у мору, већ испод земље. Сматрао је да имају неорганско порекло, да су неживе материје, као и да представљају неуспешне покушаје настанка живих бића.
 
[[Теофраст]], који је био Аристотелов ученик, написао је, 314. године пре нове ере, дело -{Peri Lithon}- (О стенама). Ово дело представља каталог [[минерал]]них супстанци које су се користиле у тадашњем свету и вероватно је прва написана геолошка књига уопште. У њој се, по први пут, помињу називи великог броја [[минерал]]а и [[стене|стена]].
 
[[Страбон]] је разматрао постанак [[вулкан]]а и земљотреса, али се углавном ослањао на идеје Аристотела. Такође је помињао могућност да су фосилни организми трагови живота у [[стене|стена]]ма.
 
[[Овидије]] је изнео запажања о [[шкољке|шкољкама]] које се налазе у планинама, и закључио да је земља некада била прекривена морем. Запазио је и да вода својим деловањем постепено снижава узвишења у [[рељеф]]у. Увидео је да се тако добија материјал који се депонује током поплава и затим суши и очвршћава, чиме прелази у стену.
 
[[Плиније Старији|Плиније старији]] је написао прву енциклопедију, у 37 томова, названу -{Naturalis Historia}-. У њој је дао прецизан опис појединих минерала, укључујући њихов облик, [[кристалне пљосни]] и друга својства. Поредио је и [[тврдоћа минералатврдина|тврдоћу]] минерала, и закључио да је [[дијамант]] најтврђи од свих минерала.
 
У [[Кина|Кини]] је направљено доста инструмената и справа за геолошка испитивања. Стари Кинези су први конструисали гарнитуру за [[бушотина|бушење]] [[бунар]]а и први [[сеизмоскоп]]. У Кини је конструисан и први [[компас]].
 
Кинески научник [[Шен Ко]] ([[1031]] – [[1095]]) поставио је хипотезу о настанку копнених формација: он је запазио [[фосил]]не остатке [[шкољкашкољке|шкољки]] у геолошком стратуму у [[планина]]ма стотинама километара далеко од [[океан]]а, на основу чега је претпоставио да је [[копно]] настало ерозијом планина и таложењем [[прашина|прашине]] <ref>Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China: Volume 3, Mathematics and the Sciences of the Heavens and the Earth. Taipei: Caves Books, Ltd., 603–604</ref>.
 
У [[Средњи вијек|средњем веку]] су остаци изумрлих организама најчешће сматрани „игром природе“ или доказима „општег потопа“. Но, већ је [[Леонардо да Винчи]] ([[1452]] - [[1519]]) упозорио да се једним „потопом“ не може објаснити распрострањеност [[фосил]]них остатака морских организама на копну. Осим тога, он је био свестан дугог трајања геолошке прошлости, а описао је и први '''геохемијски циклус''' (вода испире [[со]] из [[тло|тла]] и односи је у море које се тако заслањује, а због издизања морског дна стварају се [[лагуна|лагуне]] где се вода испарује и таложи нови [[Слој (геологија)|слој]], који опет може бити потопљен...). Леонардо да Винчи је схватио и однос [[ерозија|ерозије]] тла и издизања копна (ерозија нарушава равнотежу у [[литосфера|литосфери]], а она се поновно успоставља издизањем).
 
Шири интерес за геолошке проблеме изазвале су расправе између тзв. нептуниста и плутониста. ''Плутонисти'', на челу са [[Џејмс Хатон|Џејмс Хатоном]] ([[1726]] - [[1797]]) су оживели запажање [[Страбон]]а (1. век п. н. е.) држећи да су поједине стене настале у вези с [[вулкан]]ским ерупцијама. Названи су по богу подземља, [[Плутон (митологијабог)|Плутону]]. ''Нептунисти'', на челу са Вернером су ожевили стару идеју [[Талес из Милета|Талес]]а из [[Милет]]а (7/6. век п. н. е.), приписивајући постанак стена литосфере - води. Због тога су и добили назив према античком богу океана [[Посејдон|Нептуну]].
 
[[ХорасОрас-Бенедикт од СосураСосира|Сосур]], ([[18. век]]) први је схватио да су нагнути слојеви последица кретања [[литосфера|литосфере]] и продора старијих [[стене|стена]] кроз млађе. Баумонт ([[19. век]]) први спознаје улогу [[расед]]а у постанку долине [[Рајна|Рајне]], а тврди и да тектонске силе настају због хлађења Земље и стезања.
 
[[Жорж Кивје]] ([[1769]] - [[1832]]), природњак и зоолог, поставља темеље научног проучавања [[фосил]]них остатака организама. [[Вилијам Смит]] ([[1769]] – [[1839]]) примењује фосилне остатке за одређивање релативне старости [[стене|стена]] [[Земљина кора|Земљине коре]] <ref>Simon Winchester ; (2002). The map that changed the world: William Smith and the birth of modern geology. New York, NY: Perennial. ISBN 0-06-093180-9.</ref>. Уочава се и латерална различитост стена насталих у исто време, па тако настаје појам [[фација]].
 
Појам [[геосинклинала|геосинклинале]] као лабилног седиментационог простора, насталог ломљењем и савијањем [[земљина кора|Земљине коре]] добија на значењу [[1900]]. године када га је истакао Хауг при постанку уланчаних горских система а [[1908]]. године предложио [[Френк Берсли Тејлор]] ([[1860]] - [[1938]]). Геосинклинала остаје у средишту интереса геолога све до [[1960]]-их, када ју је делом истиснула концепција [[Тектоника плоча|тектонике плоча]].
Ред 83:
=== Геохронологија ===
{{Главни чланак|Геохронологија}}
Геохронологија (грчки ''ge'' = земља, ''chronos'' = време, доба, ''logos'' = изучавати) је [[наука]] која се бави утврђивањем апсолутне старости [[стене|стена]], [[фосил]]а, и [[седимент|седимената]] са одређеним степеном толеранције зависно од метода који је коришћен. За ову грану [[Историјска геологија|историјске геологије]] користе се бројне методе за одређивање апсолутне старости.
=== Глациологија ===
[[Датотека:Greenland ice stream.jpg|десно|120п]]
{{Главни чланак|Глациологија}}
Глациологија је наука која се бави проучавањем [[леднициледник|ледника]], процесима њиховог настајања, као и проучавањем њиховог утицаја на [[животна средина|животну средину]]. Реч ''глечер'' долази од [[латински језик|латинског]] ''glacies '' што означава [[лед]] или мраз, ''logos'' - наука (расправа, дискусија).
 
----
Ред 139:
[[Датотека:Fossile J 2.jpg|десно|120п]]
{{Главни чланак|Палеонтологија}}
Палеонтологија је наука о развоју [[живот|живота]] на Земљи, древних [[биљке|биљака]] и [[животиње|животиња]] заснована на [[фосилифосил|фосилима]], сведочанствима њиховог постојања сачуваним у стенама. Укључује проучавање фосила тела, трагова, брлога, одбачених делова, копролите, и хемијске остатке.
==== Микропалеонтологија ====
{{Главни чланак|Микропалеонтологија}}
Ред 157:
=== Регионална геологија ===
{{Главни чланак|Регионална геологија}}
Регионална геологија рашчлањује Земљу на поједине заокружене регије: [[континент]]е, [[океан]]е, планинске системе, копнене водене базене, рудне појасеве и друге целине, приказујући њихову грађу, корисне сировине и друге елементе природне животне основе. Уз елементе [[стратиграфска геологијастратиграфија|стратиграфске]] и [[општа геологија|опште геологије]], пажња се посвећује и проблемима усмереног интереса (минералне сировине, [[вода]], могућност геотехничких захвата и др.), па постоји уска веза с инжењерском геологијом и хидрогеологијом, рудном геологијом, сеизмологијом, океанологијом итд.
 
----
Ред 178:
[[Датотека:Smith fossils1.jpg|десно|120п]]
{{Главни чланак|Стратиграфија}}
Стратиграфија је геолошка дисциплина која проучава и даје приказ еволуције [[Земља (планета)|Земље]], од њеног постанка до данас. Она се бави издвајањем стратиграфских јединица (и у оквиру њих слојева и стена) са циљем дефинисања њихове старости и праћења промена које су се дешавале. Дакле, стратиграфија се бави идентификовањем и лоцирањем у времену догађаја који су се одигравали и много раније него што је човек постојао на Земљи.
==== Биостратиграфија ====
{{Главни чланак|Биостратиграфија}}
Ред 189:
==== Хроностратиграфија ====
{{Главни чланак|Хроностратиграфија}}
Хроностратиграфија ({{јез-гр|χρόνος}} chrónos = време; [[стратиграфија]]) је геолошка дисциплина која се бави утврђивањем апсолутне старости [[фосилифосил|фосилних]] остатака и [[стене|стена]] као и утврђивањем временског следа геолошке историје Земље. Хроностратиграфија старост утврђује на основу времена полураспада радиоактивних елемената у [[Земљина кора|Земљиној кори]].
=== Структурна геологија ===
[[Датотека:StrikeDipPlungeRake.jpg|десно|120п]]
{{Главни чланак|Структурна геологија}}
Структурна геологија се бави проучавањем тродимензионалног распрострањења [[стенастене|стенских маса]] водећи рачуна о историји деформација. Основни циљ структурне геологије је, да користећи прикупљена мерења геометрије [[стене|стена]], разоткрије информације о историји деформације стене, и на крају, спозна напонско поље које је изазвало проучавану деформацију и геометрију. Разумевање динамике напонског поља може бити повезано са важним догађајима у регионалној геолошкој историји. Тежи се разумевању структурног развоја одређеног подручја у односу на регионалне структурне деформације и у односу на [[Тектоника плоча|тектонику плоча]].
 
----