Вртача — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 4:
'''Вртаче''' или '''поникве''' су затворене [[Депресија (геологија)|депресије]], најчешће [[овал]]ног облика, од метарског до декаметарског [[пречник]]а и [[дубина|дубине]]. Обично се третирају као елементарни површински облици [[крашки процес|крашког процеса]]. Њихове [[димензија|димензије]] у појединим случајевима могу достићи и метарски ред величине.
 
Највећи број вртача настаје [[солватација|растварање]]м. [[предиспозиција|Предиспозицију]] за појачано растварање представљају механички дисконтинуитети [[стенастене|стенске]] масе - [[расед|разломи]], међуслојне [[пукотина|пукотине]], а нарочито места укрштања више разлома. У ретким случајевима, вртаче могу настати проваљивањем [[таваница]] плитких подземних [[просторија]] и слегањем [[тло|тла]]. Тако настали облици називају се ''саломне вртаче''.
 
Према изгледу, [[Јован Цвијић|Цвијић]] издваја три типа вртача: '''тањирасте''', '''левкасте''' и '''бунарасте'''.
# '''Тањирасте вртаче''' су плитке вртаче, чији је полупречник вишеструко већи од дубине. Дно им је обично заравњено, покривено црвеницом. Тањирасте вртаче настају у слабије растворљивим [[стене|стена]]ма, као што су [[доломит]]и, или у [[кречњак|кречњацима]] с већим садржајем нерастворљивих компонената.
# '''Левкасте вртаче''' имају полупречник приближно једнак дубини. Ти облици су веома чести у добро растворљивим, [[тектоникагеотектоника|тектонски]] поремећеним кречњацима. На њиховим странама, по правилу, су развијене [[шкрапа|шкрапе]].
# Полупречник '''бунарастих вртача''' је знатно мањи од дубине. Бунарасте вртаче настају на пресеку два вертикална - субвертикална разлома или више њих. Оне представљају прелаз ка [[јама]]ма. Оштра граница између бунарастих вртача и јама не може се поставити.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Вртача