Молдавци — разлика између измена

== Историја ==

[[Датотека:Moldova 1483 EnglishPNG.png|мини|лево|250п|Молдавска кнежевина у 15. веку]]

 

Према списку досељеника у [[Русија|Русију]] из 1752-1756. године, досељеници из Влашке и Молдавије изјашњавали су се да су влашке и молдавске народности.<ref>Павел Рудјаков, Сеоба Срба у Русију у 18. веку, Београд, 1995.</ref> Молдавци су чинили и најбројнију етничку групу у [[Нова Србија|Новој Србији]], покрајини Руског царства, која је постојала на подручју данашње [[Украјина|Украјине]] од 1752. до 1764. године. Иако је покрајина иницијално била формирана за досељене [[Срби|Србе]], у њу се населио и велик број припадника других етничких група, посебно Молдаваца, тако да је по подацима из 1757. године у Новој Србији живело 75,33% Молдаваца, 11,56% Срба и 13,11% осталих.<ref>Олга М. Посуњко, Историја Нове Србије и Славеносрбије, Нови Сад, 2002.</ref> Када је формирана држава Румунија, осећај посебног влашког и молдавског идентитета се постепено губи и замењује га осећање [[Румуни|румунске]] националне припадности. После [[Први светски рат|Првог светског рата]], у састав државе Румуније улазе Бесарабија (некадашњи источни део Молдавске кнежевине), [[Трансилванија]] и [[Буковина]] и тада се генерално романофони становници свих делова нове увећане румунске државе сматрају Румунима.