Подвилична жлезда — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: formatiranje referenci
Ред 3:
'''Подвилична жлезда''' ({{јез-лат|glandula submandibularis}}) је парна мешовита [[пљувачне жлезде|пљувачна жлезда]] која има претежно серозни карактер, односно лучи бистру, слабо вискозну [[пљувачка|пљувачку]]. Има неправилан облик, који се може упоредити са тространом призмом, и она скоро у целости испуњава коштано-мишићно-опнасту ложу (простор) испод [[доња вилица|доње вилице]]. Осим са зидовима ложе, она ступа у блиске односе и са суседним органима ([[лимфни судови|лимфним судовима]], [[вена]]ма, [[мишић]]има, [[нерв]]има и другим [[пљувачне жлезде|пљувачним жлездама]]).<ref name="r6"> Др Славољуб В. Јовановић, др Надежда А. Јеличић: „Анатомија човека – глава и врат“ ("Савремена администрација“ Београд 2000.) ISBN 86-387-0604-9</ref><ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref>
 
Систем одводних канала жлезде је добро развијен, а прелазне цеви су јој незнатно краће у поређењу са [[доушна жлезда|паротидном жлездом]].<ref name="r3"> З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: „Хистолошка грађа органа“ ("Бонафидес“ Ниш 2001) ISBN 86-7434-003-2</ref> Главни изводни канал се назива подвилични или Вартонов канал ({{јез-лат|ductus submandibulare}}) и он полази из средине унутрашње стране жлезде. Дуг је 4-5 -{cm}-, пружа се унапред и унутра и заједно са [[подјезични живац|-{XII}- кранијалним живцем]] улази у подјезични предео и завршава се на поду [[усна дупља|усне дупље]]. Ту се излива заједно са каналом [[подјезична жлезда|подјезичне жлезде]] на врху -{''carunculae sublingualis''}-.<ref name="r6"> Др Славољуб В. Јовановић, др Надежда А. Јеличић: „Анатомија човека – глава и врат“ ("Савремена администрација“ Београд 2000.) ISBN 86-387-0604-9</ref>
 
У инервацији ове, као и других великих [[пљувачне жлезде|пљувачних жлезда]], учествује [[вегетативни нервни систем]] ([[симпатикус]] и [[парасимпатикус]]). Васкуларизација се остварује преко грана личне артерије, а венски судови су фацијална вена и вена пратиља [[хипоглосни живац|хипоглосног живца]].