Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду — разлика између измена

м
Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене
м (Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене)
{{bez_izvora}}
{{Друго значење|друго значење|[[Илегалне штампарије и склоништа КПЈ у окупираном Београду]]}}
[[Датотека:Partijska štamparija.JPG|десно|мини|400п|Спомен-плоча на кући у Булевару Ослобођења бр 187, у којој се од 1941. до 1943. налазила штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију]]
 
== Историјат ==
Илегалну штампарију је почетком маја [[1941]]. године организовао [[Светозар Вукмановић|Светозар Вукмановић Темпо]], који је руководио техником [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]]. Тада је у кући испод степеништа које је водило на гоњи спрат, изграђено склониште у које се улазило кроз покретни под оставе за намирнице. У овом склоништу требало је у случају полицијске провале сакрити машину и илегални материјал. Ова кућа је имала два стана, у једном је становала породица Жужек, а други у ком се налазила штампарија, је био фиктино издат доктору [[Радомир Герић|Радомиру Герићу]], који се за ове потребе венчао с Браном Перовић. Поред њих у овом стану је илегално живео и [[Владета Поповић Пинецки]], [[Југословени у Шпанском грађанском рату|шпански борац]], који је радио у штампарији. Штампарија је најпре била намењена Централном комитету КПЈ, али пошто су у међувремену, били обновљени радови на кући на Бањичком венцу, која је била одређена за седиште илегалне штампарије ЦК КПЈ, ова штампарија је предата на употребу Покрајинском комитету КПЈ за Србију.
 
Приликом масовног хапшења комуниста у [[Београд]]у, као и широм окупиране [[Југославија|Југославије]], које је уследило после [[Операција Барбароса|напада Немачке на Совјетски Савез]], [[22. јун]]а [[1941]]. године, [[Специјална полиција Управе града Београда|Специјална полиција]] је одлучила да претресе кућу Цирила Жужека, који је као комуниста био хапшен непосредно пре [[27. март]]а. Приликом претреса куће, [[23. јун]]а агент [[Ђорђе Космајац]] је препознао бившег шпанског борца Владету Поповића Пинецког и ухапсио га, заједно са власником куће Цирилом Жужеком и доктором Радомиром Герићем. Пинецки и Жужек су убрзо почетком јула стрељани, док је доктор Герић био заточен у [[Бањички логор|Бањичком логору]]. Приликом претреса куће, полиција није открила склониште у ком се налазила штампарска машина и илегални материјал. Пошто су се ухапшени добро држали пред полицијом и нису ништа одали, ова илеглна штампарија је убрзо поново наставила са радом.
* '''Даница Дабић-Лончар''' (1910—1944), професор. Рођена је у [[Рујевац (Двор)|Рујевцу]], код [[Двор на Уни|Двора на Уни]]. Радила је као професор у [[Пакрац]]у, где је и постала члан КПЈ. Почетком 1942. године је избегла из [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] у [[Београд]] и укључила се у НОП. Од априла 1943. је била курир ПК КПЈ за Србију и живела је у кући у Шумадијској улици бр 187, у стану који се водио на њеног зета Мирослава Павловића. Ухапшена је 8. октобра 1943. године и крајем године пребачена је у [[Бањички логор]]. Стрељана је заједно са сестрама Невенком и Љубицом, 7. септембра 1944. године.
 
* '''Цирил Жужек''' (1896—1941), поштански службеник. Члан КПЈ од 1939. године. Ухапшен 23. јуна 1941. године и у полицији се добро држао и ниога није одао. Стрељан је 17. јула 1941. године у Маринковој Бари.
 
* '''Љубица Жужек''' (1895—1944), кројачка радница и супруга Цирила Жужека. Рођена у [[Петровац на Млави|Петровцу на Млави]]. Током рада штампарије, а касније склоништа Љубица се бринула о исхрани станара и илегалаца. Такође им је помагала у раду и често служила као курир. Ухапшена је 8. октобра 1943. године и у полицији се добро држала и ништа није одала. Крајем априла 1944. пребачена је у Бањички логор и стрељана 7. септембра исте године.
1.572.075

измена