Болнице у Народноослободилачком рату — разлика између измена

[[Датотека:Oprema partizanskih bolnica.JPG|десно|мини|350п|Део опреме партизанских болница изложен у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у]]

 

* покретне болнице појединих јединица.

 

 

Непокретне болнице које су се налазиле на слободној територији биле су у највећем броју случајева јавне тј. за њих је знало и њима се служило становништво из ближе и даље околине. Такве су болнице у почетку устанка па и касније у [[Србија|Србији]], [[Босна и Херцеговина|Босни]], [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Хрватска|Хрватској]].

Иако је безбедност тајних болница почивала углавном на тајности, било је и таквих код којох се унапред мислило, већ приликом бирања места за болницу и на могућност одбране. Таква је била [[болница Фрања]], једна од болница [[Девети словеначки корпус НОВЈ|9. корпуса]] у близини [[Церкно]]г, саграђена у неприступачној клисури. Имала је цео одбрамбени систем (спољна и унутрашња линија са минским пољима, митраљеским гнездима, те најзад одбраном самих рањеника и болесника.)

 

 

Покретне болнице, углавном су организоване у јединицама због сталних покрета и потребе да се рањеници и болесници што пре збрину. Статут санитарне службе НОВ и ПОЈ усвојен на Петровачком конгресу у септембру [[1942]]. године, предвиђао је се при свакој [[Дивизије НОВЈ|дивизији]] оснује покретна болница са хируршким, интерним и заразним одељењем. Карактер покретних болница имале су каткад и бригадне амбуланте, које су повремено са собом водиле десетине рањеника и болесника. За време покрета и болесници су се кретали било пешице, на коњима, вожени на колима (изузетно аутомобилом или железницом) или ношени на носилима.

* [[Партизанско буре]]

 

* [[Гојко Николиш]], Развој санитетске службе у нашој армији, Београд 1947;

* К. Барила, Партизанске болнице у Грмечу 1942. године. Војноисторијски гласник 1951.