Битка на Крбавском пољу — разлика између измена

'''Битка на Крбавском пољу''' је вођена на Крбавском пољу код [[Удбина (Лика)|Удбине]] у данашњој [[Хрватска|Хрватској]] између војски [[Османско царство|Османског царства]] и хрватских феудалаца [[9. септембар|9. септембра]] [[1493]]. Битка је представљала тежак пораз за хрватско племство.

 

 

Након пада средњовековног [[Босна|Босанског краљевства]] под власт Османског царства [[1463]], јужни и централни делови краљевства Хрватске су остали незаштићени, а одбрана је препуштена нижем хрватском племству које је држало мало војника у утврђеним пограничним областима. Турци су у међувремену стигли до реке [[Неретва|Неретве]] и покорили [[Херцеговина|Херцеговину]] [[1482]], тиме отворивши нов пут до Хрватске, вешто избегавши утврђене погарничне градове. Кроз Хрватску турска лака коњица је стизала чак до [[Крањска|Крањске]] и [[Корушка|Корушке]], угрожавајући тиме и границе [[Млетачка република|Млетачке републике]].

 

Крајем лета 1493. године, [[Јакуб-паша Хадум]] је провалио са својим акинџијама (лаком кољицом), укупно око 8.000, преко река [[Уна|Уне]] и [[Купа (река)|Купе]] у Штајерску и опустошио [[Цеље]] и [[Птуј]]. Приликом повратка из Словеније, Турци су опустошили и [[Хрватско Загорје]], спалили и опљачкали богати градић кнеза Франкопана, [[Модруша|Модрушу]], у којем је била и смештена бискупија, с циљем повратка у Босну, при чему није познато којим правцем су се враћали. Према подацима једног турског летописца, Јакуб-паша је са својим снагама наишао на хрватске феудалне снаге на једној планини (верује се Мала Капела), које су му препречиле пут. Како је био угрожен с леђа од штајерског грофа, Јакуб-паша је понудио хрватско бану [[Емерих Деренчин|Емерих Деренчину]] новац уколико би га овај пустио да настави пут према Босни. Бан Деренчин, уверен у премоћ својих снага над измореним турским снагама, као услов тражи и ослобађање читавог робља и предају целог плена, што Јакуб-паша не прихвата. Док су још трајали преговори око откупа, Јакуб-паша је упутио турске снаге преко Крбаве као би искористио прилику и извукао се из, за њега, тешког положаја.

 

Да је исход битке на Крбавском пољу завршио кобно по некада снажно Хрватско краљевство у то нема никакве сумње, али да је исход био другачији, односно да је бан Деренчин причекао штајерске одреде војводе Јакоба Секеља, битка би вероватно имала другачији исход.

 

 

Крбавска битка је почетак и главни узрок распада целог бившег Хрватског краљевства. У тој бици пропале су многе хрватске племићке породице. Погинули су кнез Иван Франкопан Цетински, јајачки бан Јурај Влатковић, син бана Деренчина Мирко Деренчин, а сам бан Деренчин умро је у турском заробљеништву. Погинуло је и 70 свештеника и редовника, те још око 10.000 хрватских војника. То је био велики губитак способних мушкараца за одбрану, а међу њима оног најважнијег, хрватског племства које је било главни носитељ и предводитељ у обрани земље.

 

 

[[Категорија:Битке]]