Артур Зајс-Инкварт — разлика између измена

| партија = [[Национал-социјалистичкаНационалсоцијалистичка немачкањемачка радничка партија|Нацистичка партија]]

| вероисповест = [[РимокатоличкаКатоличка црква|Католичка]]

| функција 1 = 16. [[савезни канцелар Републике Аустрије|канцелар Аустрије]]

'''Артур Зајс-Инкварт''' ({{јез-нем|Arthur Seyß-Inquart}}; [[Стонаров]], [[22. јул]] [[1892]] — [[Нирнберг]], [[16. октобар]] [[1946]]) је био истакнути правник, а касније званичник нациста у Аустрији пре окупације од стране Немачке и [[Трећи Рајхрајх|Трећег Рајха]] у [[Пољска|Пољској]] и [[Холандија|Холандији]]. На [[Нирнбершки процес|Нирнбершком процесу]], Зајс-Инкварт је проглашен кривим за злочине против човечности и касније је погубљен.

Након рата је почео радити као [[адвокат]], а [[1921]]. је отворио и своју праксу. Током раних година [[Прва аустријска република|Прве аустријске републике]] био је близак са [[Патриотски фронт|Патриотским фронтом]]. Као успешан адвокат био је позван у кабинет канцелара [[Енгелберт Долфус|Енгелберта Долфуса]] [[12. март|12. марта]] [[1933]]. године. После Долфусовог убиства [[25. јул]]а 1934. постао је државни саветник док је канцелар био [[Курт фон Шушниг]]. У почетку није био члан [[Национал-социјалистичкаНационалсоцијалистичка немачкањемачка радничка партија|Нацистичке партије]], али је био наклоњен многим њиховим ставовима и акцијама.<ref>Л. Л. Шнајдер, ''Енциклопедија Трећег Рајха'' (1976), МекГрав-Хил, стр. 320</ref> До 1938. Зајс-Инкварт се придружио нацистима када је увидео какве ће бити политичке струје у ближој будућности.

После преговора у [[Берхтесгаден]]у [[12. фебруар|12. фебруара]] између Курт фон Шушнига и [[Адолф Хитлер|Хитлера]], Зајц- Инкварт је постављен за министра унутрашњих послова од стране Шушнига<ref name="Аустрија је готова">{{en}}[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,788262-3,00.html"Аустрија је готова“], ''Time'', 21. 3. 1938., Приступљено 10. 4. 2010.</ref>, али тек након претње Хитлера да ће извршити војну инвазију на Аустрију уколико тај захтев не буде био испуњен. [[11. март]]а 1938., пошто је био суочен са претњама Немачке о инвазији да би био спречен [[референдум]] на којем би грађани гласали о приступању Аустрије [[Трећитрећи Рајхрајх|нацистичкој Немачкој]], Шушниг је дао оставку на место канцелара, а на то место је именован Зајс-Инкварт од стране председника [[Вилхелм Миклас|Вилхелма Микласа]]. Следећег дана немачке трупе су прешле границе Аустрије на [[телеграф]]ски позив Зајс-Инкварта Хитлеру<ref>{{en}}[http://www.historyonthenet.com/Nazi_Germany/anschluss.htm"Аншлус“], Приступљено 10. 4. 2010.</ref>. Тај позив је служио као званични извештај како би се касније оправдала ова акција у очима међународне заједнице. У годинама после рата се говорило да тај позив није ни постојао, већ је служио само као оправдање.<ref>{{en}}[http://www.nizkor.org/hweb/imt/tgmwc/tgmwc-19/tgmwc-19-182-09.shtml"Суђење немачким војним криминалцима“], Приступљено 10. 4. 2010.</ref>. Зајс-Инкварт је такође приликом уласка немачких трупа преко радиа говорио грађанима Аустрије да не пружају отпор Хитлеровим војницима, јер ће им они донети срећу.<ref name="Аустрија је готова" /> Тек [[13. март]]а 1938., када је било сигурно да ће се Аустрија прикључити Трећем Рајху, Зајс-Инкварт се учланио у [[Национал-социјалистичкаНационалсоцијалистичка немачкањемачка радничка партија|Нацистичку партију]].<ref>{{en}}[http://avalon.law.yale.edu/imt/judseyss.asp"Пресуда Зајс-Инкварту], Приступљено 10. 4. 2010.</ref>

# [[Злочин против човечности|Злочини против човечности]]........................................................................................................................ Проглашен кривим<ref name="Пресуда:Зајс-Инкварт" />.

Обешен је [[16. октобар|16. октобра]] [[1946]]. у 54. години заједно са још десет окривљених. Био је последњи који је обешен, у 2:57 ујутру. Последње речи су му биле: ''"Надам се да је ово погубљење последњи чин [[Други светски рат|Другог светског рата]] и да је свет извукао поуку да мир и разумевање треба да владају међу људима. Ја верујем у Немачку."''<ref>{{en}}[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,803997-3,00.html"РАТНИ ЗЛОЧИНИ: Ноћ без зоре“], ''Time'', 28. 10. 1946., Приступљено 11. 4. 2010.</ref>

|списак= [[Савезни канцелар Републике Аустрије|Канцелар Аустрије]]<br />(11 - 15. март [[1938]])