Канцелар (Њемачка) — разлика између измена

'''Савезни канцелар''' или '''канцелар''' ({{Јез-њем|Bundeskanzler, Kanzler}}) је [[премијер|шеф владе]] у [[Савезна Република ЊемачкаНемачка|Савезној Републици Њемачкој]].

To је еквивалентно [[премијер]]у у другим државама. Њемачки израз за предсједника владе, [[министар-председник|министар-предсједник]] ({{Јез-њем|Ministerpräsident}}), користи се искључиво за шефове влада њемачких савезних држава, изузимајући савезне градове [[Берлин]], [[Хамбург]] и [[Бремен]].

Институција канцелара има дугу историју, која вуче коријене још из [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. Титула канцелара је кориштена у многим њемачким говорним подручјима у [[Европа|Европи]]. Модерна функција канцелара је успостављена заједно са оснивањем [[СјеверноњемачкаСевернонемачка конфедерација|Сјеверноњемачке конфедерације]], гдје је [[Ото фон Бизмарк]] постао савезни канцелар ({{Јез-њем|Bundeskanzler}}) [[1867]]. године. Након [[Уједињењеуједињење ЊемачкеНемачке 1871.|уједињења Њемачке 1871]], успостављена је функција царског канцелара ({{Јез-њем|Reichskanzler}}). Од усвајања Устава Њемачке из 1949, назив савезни канцелар ({{Јез-њем|Bundeskanzler}}) је поновно враћен у употребу.

Током различитих периода, улога канцелара је варирала. Од [[1871]]. до [[1918]], царски канцелар је био одговоран само њемачком цару. Након уставне реформе из 1918, парламенту је дато право да може да изгласа неповјерење канцелару. Према [[Вајмарски устав|Вајмарском уставу из 1919]], канцелара је именовао предсједник, а био је одговоран парламенту. Након смрти предсједника [[Паул фон Хинденбург|Хинденбурга]], Вајмарски устав је ефективно био неважећи током владавине [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Националсоцијалистичке партије]], а [[Адолф Хитлер]] је, у улози [[фирер]]а, објединио надлежности предсједника и канцелара, иако се назив царски канцелар — рајхсканцелар ({{Јез-њем|Reichskanzler}}) наставио и даље користити.

Устав Њемачке из 1949. дао је канцелару веће надлежности него што је имао током постојања [[Вајмарска Републикарепублика|Вајмарске Републике]], али је знатно смањио власт предсједника државе. Њемачки политички систем се данас назива ''„канцеларска демократија“'', имајући у виду улогу канцелара као шефа извршне власти.

Од [[1867]]. до [[1871]], током постојања [[СјеверноњемачкаСевернонемачка конфедерација|Сјеверноњемачке конфедерације]], коришћен је назив савезни канцелар ({{Јез-њем|Bundeskanzler}}). Од [[1871]]. до [[1945]], употребљаван је назив царски канцелар — рајхсканцелар ({{Јез-њем|Reichskanzler}}). Од [[1949]]. године, службени назив за ову функцију је поновно постао савезни канцелар ({{Јез-њем|Bundeskanzler}}).

У бившој [[Источна ЊемачкаНемачка|Источној Њемачкој]], која је постојала од [[7. октобар|7. октобра]] [[1949]]. до [[3. октобар|3. октобра]] [[1990]], положај канцелара није постојао. Еквивалентан положај је био називан [[министар-председник|министар-предсједник]] ({{Јез-њем|Ministerpräsident}}) или предсједавајући Савјета министара Демократске Републике Њемачке ({{Јез-њем|Vorsitzender des Ministerrats der DDR}}).

Шеф владе [[СјеверноњемачкаСевернонемачка конфедерација|Сјеверноњемачке конфедерације]], положај који је успостављен [[1. јул]]а [[1867]], називан је савезни канцелар ({{Јез-њем|Bundeskanzler}}). Једина особа која је држала овај положај је био [[Ото фон Бизмарк]], главни министар [[Пруска|Пруске]].

Пруски краљ је био крунисан за њемачког цара у [[Версајски дворац|Версајском дворцу]] [[18. јануар]]а [[1871]], али [[Севернонемачка конфедерација|Сјеверноњемачка конфедерација]] није престала постојати све док Устав Њемачке из 1871. није ступио на снагу [[16. април]]а исте године. [[Ото фон Бизмарк]] је остао канцелар Конфедерације до тог датума. За вријеме тих неколико мјесеци, [[Севернонемачка конфедерација|Сјеверноњемачка конфедерација]] је називана и Њемачка конфедерација, зато што су се све јужне њемачке државе (осим [[Аустријско царство|Аустрије]]) придружиле конфедерацији.

Канцелара је именовао пруски краљ у својству предсједника [[СјеверноњемачкаСевернонемачка конфедерација|Сјеверноњемачке конфедерације]]. Његова улога је била слична улози канцелара Њемачке од [[1871]]. године.

Од [[1871]]. године, у [[ЊемачкоНемачко царство|Њемачком царству]], канцелар је истовремено служио као царев главни министар и као предсједавајући [[Бундесрат]]а, горњег дома народног представништва. Он није био биран од стране народног представништва, [[Рајхстаг]]а, нити му је био одговоран. Канцелара је именовао и разрјешавао њемачки цар.

Године [[1871]], дјелокруг савезног канцелара је био премјештен на извршну власт [[ЊемачкоНемачко царство|Њемачког царства]], које се још састојало од јужних њемачких држава. Назив канцелар и савезна агенција (као противрјечност [[Министарство|министарству]]) је показивала један нижи степен савезне извршне власти, поредећи је са степеном извршне власти савезних држава. Због овог разлога, нити канцелар нити старјешине царских ресора под његовом влашћу, нису користиле титулу министра до [[1918]]. године.

Дана [[9. новембар|9. новембра]] [[1918]], канцелар [[Макс фон Баден]] је предао функцију [[Фридрих Еберт|Фридриху Еберту]]. Еберт је наставио да служи као шеф владе током три мјесеца, између краја постојања [[ЊемачкоНемачко царство|Њемачког царства]] новембра [[1918]]. и првог састајања Народне скупштине фебруара [[1919]], али није користио назив канцелар.

Положај канцелара је постојао и у [[Вајмарска Републикарепублика|Вајмарској Републици]]. Канцелар је био именован од стране предсједника, али је био одговоран [[Рајхстаг]]у.

У [[Вајмарска Републикарепублика|Вајмарској Републици]], канцелар није имао велику власт, него је био нешто више од предсједавајућег. Владине одлуке су доношене већином гласова. У стварности, многе владине одлуке су зависиле од сарадње са предсједником, будући да је било тешко обезбиједити подршку парламентарне већине.

[[Адолф Хитлер]] је постао канцелар Њемачке [[1933]]. године, од када почиње историја [[Трећи рајх|Трећег рајха]]. Када је Хитлер заузео овај положај, одмах је почео да проширује власт и да мијења суштину канцеларства. Након само два мјесеца на овој функцији, [[Рајхстаг]] је усвојио ''Закон о овлашћењима'' који је омогућио влади да врши пуну законодавну власт на период од четири године, с тим да не смије да задире у надлежности [[Рајхстаг]]а, [[Рајхсрат]]а или рајхспредсједника. Надлежности канцелара су постале још веће још у августу [[1934]]. године када је предсједник [[Паул фон Хинденбург]] преминуо. [[Адолф Хитлер]] је искористио ''Закон о овлашћењима'' да споји функције канцелара и предсједника, и да створи нову функцију [[фирер]]а. Иако су функције биле сједињене, Хитлер се и даље службено представљао као ''фирер и рајхсканцелар'' ({{Јез-њем|Führer und Reichskanzler}}), указујући да су функције [[Шефšef државеdržave|шефа државе]] и [[Шеф владепремијер|шефа владе]] и даље раздвојене, али их врши један човјек. Ово раздвајање је постало још више очито априла [[1945]]. године када је [[Адолф Хитлер]] дао инструкцију да се након његове смрти функција [[фирер]]а укине, а да се створе нове функције предсједника и канцелара. Дана [[30. април]]а [[1945]], Адолф Хитлер је починио самоубиство, а њега је на мјесту канцелара наслиједио [[Јозеф Гебелс]], што је била Хитлерова посљедња жеља и тестамент.

Након оснивања [[ЊемачкаНемачка|Савезне Републике Њемачке]], канцелар се службено представљао као ''господин савезни канцелар'' ({{Јез-њем|Herr Bundeskanzler}}). Тренутни канцелар [[Ангела Меркел]] уобичајено се ословљава ''госпођа савезна канцеларка'' ({{Јез-њем|Frau Bundeskanzlerin}}).

* [[Савезни канцелар Савезне Републике Немачке|Савезни канцелар Савезне Републике Њемачке]]