Математичка економија — разлика између измена

м
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 191:
Један број стручњака из области економије сматра да je претварање економске у техничку науку, која тежи ка математичкој формализацији, где се у обзир узимају искључиво математички мерљиви параметари, последица владавине [[неолиберализам|неолиберализма]], идеологије која се залаже за [[слободно тржиште]], [[идивидуализам]] и [[приватна својина|приватну својину]]. Они критички гледају на тежњу да се економија претвори у универзалну науку, без било каквих географских и историјских специфичности, као што се то може учинити са математиком и физиком, чије су законитости једнако применљиве свуда у свету. За своје тврдње наводе примере да су већина данас економски најбогатијих [[држава]], истовремено и највећи поборници слободног тржишта, какво се сада „натура“ и свим другим државама, у свом настанку имале сасвим другачији приступ. Наиме, већина данас развијених држава су у свом настанку, да би заштитиле сопствене националне интересе, уводиле потпуно супротне економске мере, од оних за које се данас залажу, као што су [[царина|царине]], државне субвенције и рестрикције у [[трговина|трговини]] с [[иностранство]]м. Наводећи примере из прошлости, они су дошли до закључка да свака држава има своје специфичности и да се економска анализа за сваку појединачно не може свести само на општеважеће математичке законитости. Осим тога, они истичу да се данашњи економисти срећу и са другим пробемима, везаним за неолиберализам и математички приступ анализе, као што је уска специјализованост стручњака, која онемогућава сагледавање економских процеса, предвиђање или проналажење одговарајућег решења. Такође, сматрају да ће тенденције стручњака из области економије, које потенцирају математички приступ, временом морати да се промене, с обзиром да су резултати њихових досадашњих анализа довели до катастрофалних последица у економијама појединих држава и значајно допринели економској кризи на глобалном нивоу.<ref>Фонд Слободан Јовановић: [http://www.slobodanjovanovic.org/2011/11/29/jovan-b-dusanic-sjaj-i-beda-ekonomske-nauke/ „Сјај и беда економске науке“], Јован Б. Душанић, 29.11.2011, приступ 22.5.2013</ref>
== Eконометрија ==
Иначе, математичкуМатематичку економију треба разликовати од [[економетрија|економетрије]], која се бави мерењем економских података, док математичка економија пружа алатку за њихову анализу.<ref name="ведад" /> Математичка економија и економетрија су подједнако битна у теорији одлучивања. Међутим, док се математичка економија формализује економске моделе, које економска теорија претпоставља, економетрија примењује статистичке методе на стварне податке да би оценила моделе које економска теорија претпоставља.<ref> Економски факултет Универзитета у Осјеку: [http://ebookbrowse.com/328807-jedna-metoda-procjene-prinosa-doc-d50852270 „Једна метода процене приноса“], Доминика Црњац Милић, присту 29.5.2013</ref>
 
== Извори ==