Ератостен — разлика између измена

'''Ератостен из Кирене''' ({{јез-грч|Eρατοσθένης}}; [[276. п. н. е.]] - [[194. п. н. е.]]) је био грчки [[математика|математичар]], [[песник]], [[атлетика|атлетичар]], [[географија|географ]] и [[астроном]]. Међу савременицима је био познат под надимком „бета“ (грчки број два) јер су га у многим областима сматрали другим човеком читавог [[Средоземно море|Медитеран]]а. Њему се приписује систем земаљских координата са географским ширинама и дужинама, а први је познати научник који је израчунао обим Земље, на веома довитљив начин.

Најмногостранији и један од најзначајнијих научника александријских, Ератостен, који је ради разлике од филозофа назвао себе филологом, родио се у Кирени (данас у [[Либија|Либији]]) око године 276. пре нове ере. Најпре је у [[Александрија|Александрији]] слушао филологију, а потом у [[Атина|Атини]] [[Zenon iz Kitijuma|Зенон]]а, [[Аристон са Хија|Аристона са Хија]] и [[Аркесилај]]а. После [[Калимах]]ове смрти поставио га је [[Птолемеј III Еуергет|Птолемеј Еуергет]] за управника [[Александријска библиотека|Александријске библиотеке]]. Умро је око године 194. пре нове ере. У елегији ''Еригони'' певао је о атичком сељаку Икарију, који је први од [[Дионис]]а научио да сади лозу, али су га пијани сељаци погубили. Његова ћерка Еригона са својом верном кујом нађе леш и обеси се и, напослетку, све троје буде уврштено међу звезде. Сличан садржај има сачувани прозни спис ''Претварања у звезде'' (Καταστερισμοί), у којем излажу приче о постанку сазвежђа. Дело с тим називом, које имамо и које му се приписује, није његово. Од његових дела је врло мало сачувано. Фрагменти поезије показују велику вештину.

Док је Ератостен као песник ходио путем песника Калимаха, он га је као истраживач далеко превазишао. У свом великом делу ''Ο старој комедији'' он се бавио обиљем најразличитијих питања и утицао на проучавања својих наследника [[Еуфроније|Еуфронија]] (учитеља Аристарховог), [[Аристофан]]а и [[Дидим (вишезначна одредница)|Дидим]]а. Од својих колега добио је надимак Бета, јер је у многобројним областима свог рада свагда остао други. Два случаја побијају такав суд: у својим ''Хронограријама'' у којима се трудио да одреди време главним историјским догађајима, он је ударио основу хеленској хронологији, коју је даље могао да изграђује [[Аполодор из Атине]]. Ако и није у области математике био један од највећих, ипак је доследном применом егзактних сазнања основао математичку географију. Главно му је дело било ''Географија'' у три књиге, којим је постао прави творац те науке. У њему је изложио историју географије од првих почетака код [[Хомер]]а до Александрових историчара, затим обрадио своје мисли о облику земље, коју је он сматрао за лопту. Главна његова заслуга састоји се у томе што се трудио да одреди обим земљине лопте, пошто је знао растојање између Александрије и Сијене.

Међу другим открићима Ератостен је смислио метод за издвајање [[Простипрост бројевиброј|простих]] међу природним бројевима (познат као [[Ератостеново сито]]). Добио је побољшану вредност за нагнутост еклиптике (нагиб Земљине осе), и израдио прву мапу света засновану на меридијанима географске дужине и паралелама географске ширине. У старости је ослепео и, зато што више није могао да чита, извршио самоубиство.