Ератостен — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 23:
Најмногостранији и један од најзначајнијих научника александријских, Ератостен, који је ради разлике од филозофа назвао себе филологом, родио се у Кирени (данас у [[Либија|Либији]]) око године 276. пре нове ере. Најпре је у [[Александрија|Александрији]] слушао филологију, а потом у [[Атина|Атини]] [[Zenon iz Kitijuma|Зенон]]а, [[Аристон са Хија|Аристона са Хија]] и [[Аркесилај]]а. После [[Калимах]]ове смрти поставио га је [[Птолемеј III Еуергет|Птолемеј Еуергет]] за управника [[Александријска библиотека|Александријске библиотеке]]. Умро је око године 194. пре нове ере. У елегији ''Еригони'' певао је о атичком сељаку Икарију, који је први од [[Дионис]]а научио да сади лозу, али су га пијани сељаци погубили. Његова ћерка Еригона са својом верном кујом нађе леш и обеси се и, напослетку, све троје буде уврштено међу звезде. Сличан садржај има сачувани прозни спис ''Претварања у звезде'' (Καταστερισμοί), у којем излажу приче о постанку сазвежђа. Дело с тим називом, које имамо и које му се приписује, није његово. Од његових дела је врло мало сачувано. Фрагменти поезије показују велику вештину.
Док је Ератостен као песник ходио путем песника Калимаха, он га је као истраживач далеко превазишао. У свом великом делу ''Ο старој комедији'' он се бавио обиљем најразличитијих питања и утицао на проучавања својих наследника [[Еуфроније|Еуфронија]] (учитеља Аристарховог), [[Аристофан]]а и [[
Дао је топографију и етнографију на основу карте коју је сам начинио. Поред тога, он се бавио и књижевно-историјским, математичким, филозофским и хронолошким проучавањима. У старини [[Тројански рат]] сматран је за историјску чињеницу. Ератостен, на пример, ставио је разарање Троје у 1184. годину пре нове ере. Тај датум су неки научници прихватили до данас. По Ератостену песник Хомер је живео 100 година после Тројанског рата.
[[
Смислио је очигледан и једноставан начин да измери обим Земље. Ератостен је знао да је једног одређеног дана када је Сунце у највишој тачки (подне) у Сиени (данашњи Асуан (?) различита литература наводи различита места), оно сасвим вертикално (његови зраци су стизали до дна једног дубоког бунара). Одредио је да се тог истог дана у Александрији, кад је Сунце у својој највишој тачки, оно налази под углом од 1/50 круга јужно од његовог зенита, отприлике 7°12'. Знајући раздаљину између ова два места, а он је користио вредност од 5.000 стадија, могао је да израчуна дужину једног лучног степена. Према овим подацима би један степен износио око 700 стадија и тада би обим Земље био око 252.000 стадија. Уз претпоставку да је дужина Атичког стадиона била 185 метара, његов резултат за обим земље је око 46.620 -{km}-. Овај резултат је око 16% већи од стварног, али је и наша рачуница само апроксимација и уз неке претпостављене вредности.
| |||