Ератостен — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 23:
Најмногостранији и један од најзначајнијих научника александријских, Ератостен, који је ради разлике од филозофа назвао себе филологом, родио се у Кирени (данас у [[Либија|Либији]]) око године 276. пре нове ере. Најпре је у [[Александрија|Александрији]] слушао филологију, а потом у [[Атина|Атини]] [[Zenon iz Kitijuma|Зенон]]а, [[Аристон са Хија|Аристона са Хија]] и [[Аркесилај]]а. После [[Калимах]]ове смрти поставио га је [[Птолемеј III Еуергет|Птолемеј Еуергет]] за управника [[Александријска библиотека|Александријске библиотеке]]. Умро је око године 194. пре нове ере. У елегији ''Еригони'' певао је о атичком сељаку Икарију, који је први од [[Дионис]]а научио да сади лозу, али су га пијани сељаци погубили. Његова ћерка Еригона са својом верном кујом нађе леш и обеси се и, напослетку, све троје буде уврштено међу звезде. Сличан садржај има сачувани прозни спис ''Претварања у звезде'' (Καταστερισμοί), у којем излажу приче о постанку сазвежђа. Дело с тим називом, које имамо и које му се приписује, није његово. Од његових дела је врло мало сачувано. Фрагменти поезије показују велику вештину.
Док је Ератостен као песник ходио путем песника Калимаха, он га је као истраживач далеко превазишао. У свом великом делу ''Ο старој комедији'' он се бавио обиљем најразличитијих питања и утицао на проучавања својих наследника [[Еуфроније|Еуфронија]] (учитеља Аристарховог), [[Аристофан]]а и [[Дидим (вишезначна одредница)|Дидим]]а. Од својих колега добио је надимак Бета, јер је у многобројним областима свог рада свагда остао други. Два случаја побијају такав суд: у својим ''Хронограријама'' у којима се трудио да одреди време главним историјским догађајима, он је ударио основу хеленској хронологији, коју је даље могао да изграђује [[Аполодор из Атине]]. Ако и није у области математике био један од највећих, ипак је доследном применом егзактних сазнања основао математичку географију. Главно му је дело било ''Географија'' у три књиге, којим је постао прави творац те науке. У њему је изложио историју географије од првих почетака код [[Хомер]]а до Александрових историчара, затим обрадио своје мисли о облику земље, коју је он сматрао за лопту. Главна његова заслуга састоји се у томе што се трудио да одреди обим земљине лопте, пошто је знао растојање између Александрије и Сијене.
Дао је топографију и етнографију на основу карте коју је сам начинио. Поред тога, он се бавио и књижевно-историјским, математичким, филозофским и хронолошким проучавањима. У старини [[Тројански рат]] сматран је за историјску чињеницу. Ератостен, на пример, ставио је разарање Троје у 1184. годину пре нове ере. Тај датум су неки научници прихватили до данас. По Ератостену песник Хомер је живео 100 година после Тројанског рата.
| |||