Куповина Луизијане — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
{{bez_izvora}}
[[Датотека:United States 1803-04-1804-03.png|мини|300п|Куповина Луизијане]]
'''[[Луизијана]]''' је територија државе у САД коју су [[Сједињене Америчке Државе|САД]] купиле од [[Француска|Француске]] [[1803]]. за 15 милиона [[Амерички долар|долара]]. Укључујући камате, САД су на крају платиле 23.213.568 долара. Ова куповина је САД отворила приступ [[Тихи океан|Пацифик]]у, због чега представља један од важних догађаја у историји САД и историје уопште у последња два века.
 
== Позадина ==
Ред 7:
Економско стање америчких досељеника који су се од времена [[Америчка револуција|револуције]] кретали преко [[Апалачке планине|Апалчких планина]] ка долини [[Мисисипи|Мисисипија]], зависило је од извоза низводно речним системом [[Охајо]]-[[Мисисипи]] у [[Мексички залив]]. Ово је био једини практичан начин да се нађе тржиште за велику производњу, али трговину је отежавало присуство [[Шпанија|Шпанаца]]. Они су поседовали област западно од Мисисипија, [[Њу Орлеанс]] и појас који се протезао дуж источног залива, обухватајући јужне делове данашњих држава [[Мисисипи]] и [[Алабама]] и целу данашњу [[Флорида|Флориду]]. Од [[1795]]. [[Сједињене Америчке Државе]] су имале право да превозе робу бродовима кроз [[Њу Орлеанс]] и да је држе у овој луци пре но што извезу, али након [[1800]]. овај пословни однос је доведен у опасност.
 
[[Шпанија]] је [[1800]]. уступила [[Француска|Француској]] [[Луизијана|Луизијану]] у замену за ратне бродове и територију у [[Италија|Италији]]. [[Луизијана]] је била огромна област западно од реке [[Мисисипи]], која се протезала на север и северозапад до канадске границе и [[Стеновите планине|Стеновитих планина]]. [[Луизијана]] се простирала на територији од отприлике два милиона квадратних километара, и са 35.000 становника. [[Француска]] је сањала о успостављању свог царства у [[Нови свет|Новом свету]], а [[Луизијана]] би била извор снадбевања за Западноиндијска острва богата шећером. Неколико година касније овај сан Француза се распршио. Од деведесетих година XVIII века на острву [[Санто Доминго]] владала је побуна. Робови, који су сматрали да и они треба да добију свој удео у слободи, братству и једнакости, дигли су се против својих господара и током неколико година после [[1800]]. су, предвођени великим вођом [[ТусенФрансоа Доминик Тусен-Лувертир|Тусеном Лувертиром]] одолевали напорима Француза да поврате контролу. [[Žuta groznica|Жута грозница]] је покосила француску војску и [[1803]]. [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је био спреман да прекине, спречи даље губитке и повуче се из сложене ситуације у [[Нови свет|Новом свету]].
 
== Преговори ==
 
Иако [[Француска]] [[1800]]. није преузела [[Луизијана|Луизијану]] од [[Шпанија|Шпаније]], [[1801]]. су гласине о промени власника допрле до [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]] и већ [[1802]]. [[Томас Џеферсон]] је знао да ће уместо слабе [[Шпанија|Шпаније]] контролу над америчким излазима на [[Мексички залив|Мексичком заливу]] држати Наполеонова Француска. Овај страх је порастао у јесен [[1802]]. с вешћу да је обустављено право на држање робе у [[Њу Орлеанс|Њу Орлеансу]]. Мада је овај корак предузела [[Шпанија]], природно је што се претпостављало да је за то одговорна [[Француска]]. САД су тражила начин да ставе под своју контролу пловидбу Мисисипијем. Становништво западног дела [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]] тражило је рат и заузимање [[Њу Орлеанс|Њу Орлеанса]]. Да би избегао војну акцију [[Томас Џеферсон]] је одлучио да покуша да купи прилаз у [[Мексички залив]]. [[Џејмс Монро]] је [[1803]]. послат у Француску где се придружио америчком министру [[Роберт Ливингстон|Роберту Ливингстону]], с тим да за [[Сједињене Америчке Државе|САД]] купи бар [[Њу Орлеанс]], а ако је могуће и Флориду. Ништа није речено о великој области Луизијане, иако је Џеферсон у то време недвосмислено показао заинтересованост за ову област пославши [[Мериведер Луис|Луиса]] и [[Вилијам Кларк|Кларка]] да испитају сав запад до [[Тихи океан|Тихог океана]].
 
У [[Француска|Француској]], [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је одлучио да прода целу [[Луизијана|Луизијану]]. С друге стране, Француска је имала потребу да се отараси ове колоније коју је добила од Шпаније само две године раније путем [[Споразум из Илдефонса|Споразума из Илдефонса]] (Луизијана је била шпанска колонија од [[1762]]. године), с обзиром да је Хаити прогласио независност од Француске што је онемогућавало Француској да обезбеди добру одбрану Луизијане од могуће инвазије Британаца. Наполеон се онда одлучио да прода колонију САД јер није хтео да ризикује да је изгуби од Енглеза. Године [[1803]]. он није желео да шаље још једну војску на [[Санто Доминго]]. Било је јасно да ће се ускоро обновити рат против [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Енглеске]] (Енглеска је у мају објавила рат), [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је био потребан новац за европске ратне походе и није могао да брани [[Њу Орлеанс]] од британске флоте. Иако су амерички изасланици били овлашћени да потроше највише 10.000.000 долара за [[Њу Орлеанс]] и [[Флорида|Флориду]], пристали су да плате 15.000.000 долара за [[Њу Орлеанс]] и целу територију [[Луизијана|Луизијане]], а [[Флорида]] уопште није поменута. Када је [[Томас Џеферсон]] чуо вест, стрепео је због уставности ове трговине, али га је влада убедила да не тражи уставни амандман. Територија [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]] је готово удвостручена и створен је основ за ширење на запад ка [[Тихи океан|Тихом океану]].
 
Иако новац који су САД дале није био велики, за младу земљу каква је тада била САД, то је био повећи издатак (чак су морале да се задуже), али се ипак ова куповина сматра најрентабилнијом пословном трансакцијом у историји.
Ред 20:
* [[Луизијана]]
* [[Наполеонови ратови]]
* [[Историја Сједињених Америчких Држава|Историја САД]]
 
== Спољашње везе ==