Ровчани — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 66:
'''
== Потомство кнеза Богдана Војинића (Љешњанина) ==
Кнез Богдан Љешњанин се прво доселио са Чева у Љешанску нахију па онда у Ровца. Имао је четири сина од којих су се развила братства: Вуковићи, Јанковићи, Јоковићи, Јововићи, Перишићи и Букилићи. За једну генерацију су старији у Ровцима од Никшића тј. Гојакових потомака. Због изразито високог наталитета и пренасељености Лијешња, које и поред чињенице да је најплодније и најпогодније за живот село у Ровцима, ипак често није могло да задовољи основне животне потребе многољудног становништва, али и због честих случајева крвне освете и из економских разлога, од давнина су његови становници напуштали своја огњишта и селили се у разне крајеве света. Тако су од Вуковића одсељени Радовановићи и Божидаревићи у Пећ (Метохија), као и Вуковићи одсељени у Штитарицу код Мојковца и Вуковићи из села Радовци код Ужичке Пожеге, који су потомци Старца Милије, чувеног Вуковог епског певача. Од Јанковића су Јанковићи из села Пусто Шилово у Горњој Јабланици (Србија) и Јошановићи одсељени у Дробњак и у Орлане на Косову. Од Јоковића су Радовановићи из села Мркоње у Горњој Јабланици (Србија), као и Радојичићи и Ђуровићи из села Пусто Шилово у Горњој Јабланици (Србија). Од Јововића су Лакићевићи из села Мркоње у Горњој Јабланици (Србија) и Радосављевићи из села Пусто Шилово у Горњој Јабланици (Србија). Од Перишића су Мировићи из Вранешке долине. Букилићи су се селили у Горњу Јабланицу (Србија) и на Косово Поље. Братство Радуловићи кажу да потичу од оних Радуловића из Комана (Катунска нахија), а постоји и друго предање о томе да су Радуловићи староседелачко братство и да су пришли уз потомке кнеза Богдана Војинића. Велики број братстава са Лијешња се расељавао кроз векове и насељавао се у суседну Доњу и Горњу Морачу, па тако данас у тој области живи велики број братстава која су пореклом од кнеза Богдана са Лијешња. Највбројнији су у селу Ђуђевина (Јанкетићи, Ковијанићи, Ђурђићи, Бошковићи) и селу Рашко (КлјајићиКљајићи, Рашчани, Ћетковићи) у Доњој Морачи, као и у селу Старче (Мујовићи, Марковићи, Перутићи) у Горњој Морачи.<br />
Потомци кнеза Богдана Војинића на Лијешњу, као и уз њих прибијени Радуловићи, славе св. Архангела Михаила (21.новембар по новом / 08. новембар по старом календару), а прислужују св. Кирик и Јулиту (28.јули по новом / 15.јули по старом календару). Некада су славили св. Кирил Словенски (28. фебруар по новом / 14. фебруар по старом календару). Разлог промене славе је крвави догађај на слави која је тада, као и често пута падала у дане великог поста, и убиство 12 турских зулумћара који су им оскрнавили славску трпезу мешањем посне хране постављене гостима хришћанске вероисповести, и мрсне хране постављене њима турцима. Увређени кнез Богдан (по некима у питању је кнез Милија) и његови синови одлучили су да их казне за починњену увреду и живе су их запалили у својој кули тако што су затворили сва врата и прозоре на њој и набацали велику количину суве сламе и сена које су запалили. Том приликом заједно са осионим турцима настрадао је и најмлађи кнежев син који се добровољно жртвовао и остао у кули да служи турске зулумћаре. Након тога одлучили су да промене славу и узму да славе св. Архангела Михаила (Аранђеловдан).