Башкортостан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Додатно ћу проширити ово у наредних пар дана
Ред 8:
| држава = {{застава|Русија}}
| федерални_округ = [[Поволшки федерални округ|Поволшки]]
| површина = 142143.900600
| становништво = 4.072.292<ref name="2010попис">[http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/perepis_itogi1612.htm Сверуски попис становништва]</ref>
| становништво = 4.063.409
| година_становништво = 1. јануар 20062010
| главни_град = [[Уфа]]
| густина = 28
}}
[[Датотека:Bashkir03Outline_Map_of_Bashkortostan_2.pngsvg|мини|250п200п|rightдесно|Башкортостан]]
'''Башкортостан''' или '''Башкирија''' ([[Башкирски језик|башкирски]] -{''Башкортостан''}-, {{јез-рус|Башкортостан}}, [[Татарски језик|татарски]] -{''Башкортостан''}-) је аутономна република у саставу [[Русија|Руске Федерације]]. Налази се у југоисточном делу европске Русије, југозападно од планине [[Урал (планина)|Урал]].
Башкортостан има површину од 142.900 -{km²}- и 4.063.409 становника (подаци из 2006.). Главни град Башкортостана је [[Уфа]].
 
'''Република Башкортостан''' ({{јез-ру|Респу́блика Башкортоста́н}}; {{јез-баш|Башҡортостан Республикаһы}}, ''-{Başqortostan Respublikahı}-''), такође позната и као '''Башкирија''', [[Руске републике|аутономна је република]] у саставу [[Русија|Руске Федерације]]. Налази се у југоисточном делу европске Русије, југозападно од планине [[Урал (планина)|Урал]]. Њен главни град је [[Уфа]]. Башкортостан је, по броју становника, најнасељенија република у Русији бројећи више од четири милиона становника. Од осталих република у саставу Русије, с Башкортостаном се граниче и [[Удмуртија]] и [[Татарстан]]. Привреда републике заснива се на експлоатацији и преради нафте.
Етнички састав становништва је: 36,32% [[Руси]], 29,76% [[Башкири]], 24,14% [[Татари]], 2,86% [[Чуваши]], 2,58% [[Мари (народ)|Мари]] и други.
 
Ова република има веома јаке везе са својом суседном државом, Татарстаном.<ref>[http://www.jstor.org/discover/10.2307/153563?uid=3739392&uid=2129&uid=2&uid=70&uid=3737720&uid=4&sid=56217173473 Образовна реформа у Татарстану и Башкортостану]</ref><ref>[http://shaimiev.tatarstan.ru/eng/news/view/8377 Састанак два председника]</ref>
Подручје данашњег Башкортостана некада је била такозвана [[Магна Хунгарија|„Велика Хунгарија“]] (-{''Magna Hungaria''}-), завичај данашњег [[Мађари|мађарског народа]]. [[Ислам]] је продро међу Башкире у 10. веку и до 14. века постао доминантна религија. [[Џингис-кан|Џингис Кан]] је око 1220. завладао Башкортостаном. Под [[Монголи|монголском]] валдавином Башкири ће бити до средине 16. века, када ће се њихове племенске поглавице добровољно прикључити царству [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]]. Губернија у Уфи је основана [[1865]]. док је Аутономна Башкирска совјетска република настала [[1919]]. Двадесетпетог фебруара 1992. године територија је добила садашње име: Република Башкортостан.
 
У Башкортостану су етничка већина [[Руси]], а највише следбеника има [[Сунити|сунитски Ислам]].<ref name="2010попис"/>
Привреда републике се заснива на експлоатацији и преради нафте.
 
== Етимологија ==
Назив ''Башкортостан'' долази од имена [[Башкири|башкирске]] етничке групе и [[персијски језик|персијског]] постфикса ''-стан'' који означава земљу.
 
== Историја ==
{{главни|Историја Башкортостана}}
Подручје данашњег Башкортостана некада је била такозвана [[Магна Хунгарија|„Велика Хунгарија“]] (-{''Magna Hungaria''}-), завичај данашњег [[Мађари|мађарског народа]]. [[Ислам]] је продро међу Башкире у [[10. век]]у и до [[14. век]]а постао доминантна религија. [[Џингис-кан]] је око [[1220]]. завладао Башкортостаном. Под [[Монголи|монголском]] валдавином Башкири ће бити до средине 16. века, када ће се њихове племенске поглавице добровољно прикључити царству [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]]. Губернија у Уфи је основана [[1865]]. док је Аутономна Башкирска совјетска република настала [[1919]]. Двадесетпетог фебруара 1992. године територија је добила садашње име: Република Башкортостан.
 
== Демографија ==
=== Религије ===
Највећи део становништва су сунитски [[Ислам|Муслимани]],<ref>http://islamonline.com/news/articles/14/Bashkortostan-ripe-for-investment-Khamitov.html</ref> углавном Башкири и [[Татари]].
 
Већина Руса, [[Чуваши|Чуваша]] и [[Украјинци|Украјинаца]] су [[Православље|православци]]. Већина Маријаца су Пагани. Велики део становништва Башкортостана чине нерелигиозни људи. Такође, у републици живи и око 13.000 [[Јевреји|Јевреја]], који имају нови Јеврејски Центар Заједнице, саграђен 2008.<ref>« Башкортостански Јевреји добили центар », Светски конгрес Јевреја, 2008</ref>
 
Према званичном истраживању из 2012.<ref name="Арена">[http://sreda.org/arena Арена ‒ Атлас религија и националности у Русији]</ref> 30% становништва Башкортостана су Муслимани, 25,2% су Православци, 3% су Хришћани који не припадају ниједној заједници, 1% припада [[Православна_црква#Организација|некој од других]] православних Цркава, док су 2% становништва [[Родноверје|Родноверни]], [[Маријска религија|Маријски]] пагани или [[Тенгризам|Тенгристи]]. Такође, 15% становништва је ''спиритуално, али нерелигиозно'', 8% су атеисти, а 7,8% припадају некој другој религији или нису дали одговор на питање.<ref name="Арена"/>
 
=== Етничке групе ===
{| class="wikitable" style="text-align: right;"
|-bgcolor="#e0e0e0"
! rowspan="2" | Етничке<br />групе
! colspan="2" | 1926.
! colspan="2" | 1939.
! colspan="2" | 1959.
! colspan="2" | 1970.
! colspan="2" | 1979.
! colspan="2" | 1989.
! colspan="2" | 2002.
! colspan="2" | 2010.{{напомена|97.572 људи су били регистровани у бази података, али нису пријавили етничку припадност. Процењује се да су пропорције етничких група ове групе сличне остатку становништва.<ref>[http://www.perepis-2010.ru/news/detail.php?ID=6936 Руских становника има више]</ref>}}
|-bgcolor="#e0e0e0"
! Број
! %
! Број
! %
! Број
! %
! Број
! %
! Број
! %
! Број
! %
! Број
! %
! Број
! %
|-
| align="left"| [[Башкири]]
| 625.845
|23,5%
| 671.188
|21,2%
| 737.744
|22,1%
| 892.248
|23,4%
| 935.880
|24,3%
| 863.808
|21,9%
| 1.221.302
|29,8%
| 1.172.287
|29,5%
|-
| align="left"| [[Руси]]
| 1.064.707
|39,9%
| 1.281.347
|40,6%
| 1.418.147
|42,4%
| 1.546.304
|40,5%
| 1.547.893
|40,3%
| 1.548.291
|39,3%
| 1.490.715
|36,3%
| 1.432.906
|36,1%
|-
|align="left"| [[Татари]]
| 621.158
|23,3%
| 777.230
|24,6%
| 768.566
|23,0%
| 944.505
|24,7%
| 940.436
|24,5%
| 1.120.702
|28,4%
| 990.702
|24,1%
| 1.009.295
|25,4%
|-
|align="left"| [[Чуваши]]
| 84,886
|3,2%
| 106.892
|3,4%
| 109.970
|3,3%
| 126.638
|3,3%
| 122.344
|3,2%
| 118.509
|3%
| 117.317
|2,9%
| 107.450
|2,7%
|-
|align="left"| [[Маријци]]
| 79.298
|3%
| 90.163
|2,9%
| 93.902
|2,8%
| 109.638
|2,9%
| 106.793
|2,8%
| 105.768
|2,7%
| 105.829
|2,6%
| 103.658
|2,6%
|-
|align="left"| [[Украјинци]]
| 76.710
|2,9%
| 99.289
|3,1%
| 83.594
|2,5%
| 76.005
|2%
| 75.571
|2%
| 74.990
|1,9%
| 55.249
|1,3%
| 39.875
|1%
|-
|align="left"| Остали
| 113.232
|4,2%
| 132.860
|4,2%
| 129.686
|3,9%
| 122.737
|3,2%
| 115.363
|3%
| 111.045
|2,8%
| 118.856
|2,9%
| 109.249
|2,7%
|}
 
== Напомене ==
{{напомене}}
 
== Извори ==
{{извори}}
 
== Спољашње везе ==