Dvoelektronska tricentarska veza — разлика између измена

м
(Нова страница: '''Dvoelektronska tricentarska veza''' je elektronski oskudna hemijska veza gde tri atoma dele dva elektrona. Kombinacijom tri…)
 
'''Dvoelektronska tricentarska veza''' je [[elektronska deficijencija|elektronski oskudna]] [[hemijska veza]] gde tri [[atom]]a dele dva [[elektron]]a. Kombinacijom tri [[atomska orbitala|atomske orbitale]] se formiraju tri [[molekulska orbitala|molekulske orbitale]]: jedna vezujuća, jedna ''ne''vezujuća, i jedna ''anti''vezujuća. Dva elektrona idu u vezujuću orbitalu, što dovodi do net vezujućeg efekta i formiranja hemijske veze između sva tri atoma. U mnogim uobičajenim vezama ovog tipa, vezujuća orbitala je pomerena u smeru dva od tri atoma, umesto da bude ravnomerno raspodeljena među sva tri. Najjednostavniji primer 3c-2e veze je [[trivodonični katjon]], -{H}-<sub>3</sub><sup></sup>.<ref>-{[http://www.iupac.org/goldbook/TT07113.pdf IUPAC Gold Book]}-</ref> Još jedan primer 3c-2e veze su [[divodonični kompleks]]i.
 
== Jedinjenja bora ==
[[Image:Diborane resonance.svg|thumb|400px|Rezonantne strukture 3c-2e veze diborana.]]
[[Image:Diborane-2D.png|280px|thumb|right|Diboran. Dva centralna atoma vodonika su simultano vezana za oba atoma bora u 3c-2e vezama.]]
 
''Dvoelektronske tricentarske veze'' se često javljaju u jedinjenjima [[bor]]a, poput [[diboran]]a (-{B<sub>2</sub>H<sub>6</sub>}-). Monomer [[Boran|-{BH}-<sub>3</sub>]] je nestabilan pošto je atom bora okružen sa samo šest [[Valentni elektron|valentnih elektrona]], i stoga da bi se formirala stabilna elektronska konfiguracija bliža [[pravilo okteta|oktetu]], deli elektrone sa -{B&minus;H}- vezom drugog atoma bora, formirajući -{'''B&minus;H&minus;B'''}- vezu sa 3-centra-2-elektrona. U diboranu, postoje dve takve veze: dva H atoma premoštavaju dva B atoma, ostavljajući dva dodatna H atoma u uobičajenim -{B&minus;H}- vezama na svakom atomu bora.
 
Dva elektrona (koja odgovaraju jednoj vezi) u -{'''B&minus;H&minus;B'''}- vezujućoj molekulskoj orbitali su raspoređena preko tri internuklearna prostora.<ref name=Mayer>{{cite journal
| title = Bond orders in three-centre bonds: an analytical investigation into the electronic structure of diborane and the three-centre four-electron bonds of hypervalent sulphur
| author = I. Mayer
| journal = Journal of Molecular Structure
| year = 1989
| volume = 186
| issue =
| pages = 43–52
| doi = 10.1016/0166-1280(89)87037-X
}}</ref> [[Red veze]] svake -{B&minus;H}- interakcije je 0,5,<ref>-{F. Albert Cotton, Geoffrey Wilkinson and Paul L. Gaus, ''Basic Inorganic Chemistry'', 2nd ed. (Wiley 1987), p.113}-</ref> i stoga su premoštavajuće -{B&minus;H}- veze slabije i duže od terminalnih -{B&minus;H}- veza, kao što to pokazuju [[dužina veze|dužine veza]] na strukturnom dijagramu.
 
Ovaj šablon vezivanja je isto tako prisutan u [[trimetilaluminijum]]u, koji formira dimer -{Al<sub>2</sub>(CH<sub>3</sub>)<sub>6</sub>}- sa atomima ugljenika dve [[metil grupa|metil grupe]] u pozicijama premoštavanja. Ovaj tip veze se takođe javlja u jedinjenjima [[ugljenik]]a, gde se ponekad naziva [[hiperkonjugacija|hiperkonjugacijom]].
 
==Reference==