Отворите главни мени

Промене

нема резимеа измене
[[Датотека:Banatski ustanak.png|мини|250п|Мапа устанка:<br />жуто - шира територија обухваћена устанком<br />црвено - градови и насеља које су заузели устаници]]
{{Историја Србије2}}
'''Банатски устанак''' из [[1594]]. године је био један од три највећа устанка у српској историји и највећи устанак пре [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]. Срби у области [[Банат]]а (тада у саставу [[Османско царство|отоманског]] [[Темишварски пашалук|Темишварског ејалета]]) су [[1594.]] започели велики устанак против турске власти. Центар устанка је био око [[Вршац|Вршца]], а његов вођа је био [[Теодор Несторовић]], епископ Вршца. Друге две вође устанка су били бан Сава и војвода Веља Миронић.
 
== Позадина ==
 
== Устанак ==
Ситнији успеси аустријске војске у пролеће [[1594.]] су поколебалепоколебали турске вазалне кнежеве, а Србима у Банату је пружилопружили прилику да подигну устанак. Устанак је почео упадима српских [[хајдуци|хајдука]] из [[Ердељ]]а. Испочетка су то били ситнији напади, али затим је Петар Мајзаш спалио [[Вршац]]. Главне турске снаге заузете су биле заузете на северу бранећи [[Острогон]], па су устаници освојили и [[Бечкерек]], [[Бечеј]], [[Тител]] и [[Липова|Липову]] и разбили неколико мањих турских војски (због силних пораза смењена су двојица темишварских паша). Српски устаници су носили заставе са ликом [[Свети Сава|светог Саве]]. [[Синан-паша]], који је предводио турску војску, је наредио да се донесе зелена застава [[Мухамед]]а из [[Дамаск]]а да би је супротставио застави Срба. Синан-паша је такође наредио да се као чин одмазде спале посмртни остаци светог Саве.
 
Ердељски кнез Иштван Батори је устаницима тајно дотурао помоћ, али како није успео да наговори своју скупштину сталежа да се окрене против Турака, одбио је да реагује на проглашење за српског краља. Батори се ипак определио да остане лојалан вазални краљ турског султана. Пошто је послата аустријска војска под командом Ференца Балаша поражена и пошто је попустио притисак на главном бојишту, спојиле су се војске будимског и темишварског паше и разбиле Србе код [[Зрењанин|Бечкерека]]. До краја јула [[1594.]] цео Банат је поново покорен. Много српских избеглица је побегло у Ердељ, где су створили нову епископију. Међутим, пошто је област Баната након пропасти устанка постала пуста, што није одговарало турским властима којима је било потребно становништво на овој плодној земљи, власти су обећале милост свакоме ко се врати. Срби су се вратили, али се милост није односила на вођу устанка, епископа [[Теодор Несторовић|Теодора Несторовића]], који је жив одран.
 
== Историјски значај ==
Устанак банатских Срба је једини устанак становништва УгарскеПанонске низије против отоманске окупацијевласти, алииако није могао да добије озбиљну подршку мађарскихугарских велможа.
 
Након ослобођењапротеривања Османлија из Баната у XVIII веку, многи потомци избеглих Срба су се из Ердеља и околних територија вратили у постојбину својих предака. Њихови потомци и данас носе презимена која подсећају на пребивалишта њихових избеглих предака (Ердељан, Кришан, Фратуцан, итд).
 
== Литература ==
* Др. Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, 1997.
* Др. Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004.
* [http://www.aleksandar-vulovic.com/riznica/istorija/prvi_srpski_ustanak.html Владислав Вуловић, Први српски устанак - Устанак Срба у Банату 1594. године]
 
[[Категорија:Историја Србије под Османским царством]]
[[Категорија:Историја Баната]]
[[Категорија:Српска историја под Отоманском влашћу]]
[[Категорија:Историја Румуније]]
[[Категорија:Историја Мађарске под Османским царством]]
[[Категорија:Дуги рат]]