Konjugovani sistem — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: thumb|[[Cinamaldehid, tip fenolnog jedinjenja sa konjugovanim sistemom]] File:1,3-pentadien.svg|thumb|[[Piperilen|1,3-penta… |
|||
Ред 7:
Primeri velikih konjugovanih sistema su [[grafen]], [[grafit]], [[provodni polimer]]i, i [[ugljenična nanocev|ugljenične nanocevi]].
==Mehanizam==
[[File:Conjugation by Other Means.jpg|thumb|200px|Konjugacija sa različitim vrstama donirajućih grupa p-orbitala]]
Konjugacija je moguća kod naizmeničnih jednostrukih i [[dvostruka veza|dvostrukih veza]]. Dokle god svaki atom u lancu ima raspoloživu [[p-orbitala|p-orbitalu]], sistem se može smatrati konjugovanim. Na example, [[furan]] (na slici) je petočlani prsten sa dve naizmenične dvostruke veze i jednim [[kiseonik]]om u poziciji 1. Kiseonik ima dva [[Slobodni elektronski par|slobodna para elektrona]], jedan od kojih zauzima p-orbitalu u podesnoj poziciji, čime se održava konjugacija tog petočlanog prstena. Prisustvo [[azot]]a u prstenu ili grupama u α poziciji u odnosu na [[karbonil]]nu grupu (-{C=O}-), [[imin]]sku grupu (-{C=N}-), [[Vinil|vinil grupu]] (-{C=C}-), ili [[анјон|anjon]] takođe može da bude izvor pi orbitala kojim se održava konjugacija.
Postoje i drugi tipovi konjugacije. ''Homokonjugacija''<ref name=IUPAC>-{[http://goldbook.iupac.org/H02842.html IUPAC Gold Book - ''homoconjugation'']}-</ref> je preklapanje dva π-sistema razdvojena nekonjugovanom grupom, kao što je -{CH}-<sub>2</sub>. Na primer, molekul -{CH<sub>2</sub>=CH–CH<sub>2</sub>–CH=CH<sub>2</sub>}- (1,4-pentadien) je homokonjugovan, jer su dve -{C=C}- dvostruke veze (svaka dvostruka veza sadrži jednu [[pi veza|π vezu]]) razdvojene jednom -{CH}-<sub>2</sub> grupom.
==Reference==
| |||
