Франческо Косига — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 28:
| потпис =
}}
'''Франческо Косига''' ({{јез-ит|Francesco Cossiga}}; [[Сасари]], [[26. јул]] [[1928]] — [[Рим]], [[17. август]] [[2010]])<ref name=Sen>[http://www.senato.it/leg/16/BGT/Schede/Attsen/00000698.htm Page at Senate website] {{it}}.</ref> био је [[Италија|италијански]] [[право|правник]], [[педагогија|педагог]] и [[политика|политичар]] из редова бивше [[Хришћанска демократија (Италија)|Хришћанске демократије]]. Вршио је функцију премијера (1979–1980) и [[председник Републике Италије|председника Републике Италије]] (1985–1992).
 
== Биографија ==
Рођен је у Сасарију, север [[Сардинија|Сардиније]].<ref name=Sen/> Политичку каријеру започео је током [[Други светски рат|Другог светског рата]].
 
Био је министар унутарњих послова ([[1976]]–[[1978]]), [[Председник Савета министара Републике Италије|председник италијанске владе]] ([[1979]]–[[1980]]), [[председник Сената Републике Италије|председник италијанског Сената]] ([[1983]]–[[1985]].), [[председник Републике Италије|италијански председник]] ([[1985]]–[[1992]]), а [[1992]]. је проглашен за [[Сенат Италије|доживотног сенатора]].
 
Када је италијански премијер [[Ђулио Андреоти]] 1992. године обзнанио јавности постојање [[Операција Гладио|организације Гладио]] у Италији током [[Хладни рат|Хладног рата]], тајне организације која је у случају совјетске инвазије требала водити герилску борбу, Косига је признао своју умешаност у оснивање ове организације. [[Демократска партија левице]] је након тога покренула процес [[импичмент]]а против Косиге.<ref>{{it}} [http://www.ilsole24ore.com/art/notizie/2010-08-18/occhetto-strappo-ricucito-gladio-080415.shtml?uuid=AYS4LiHC Il Sole 24 ore: Occhetto, lo strappo mai ricucito su Gladio]</ref><ref>{{it}} [http://ricerca.repubblica.it/repubblica/archivio/repubblica/1991/12/04/il-pds-vota-impeachment-di-cossiga.html La Repubblica: Il PDS vota l'impeachment di Cossiga] (4 December 1991)</ref> Иако је процедура поништена, Косига је дао оставку два месеца пре истека мандата.<ref>{{it}} [http://ricerca.repubblica.it/repubblica/archivio/repubblica/1992/04/26/uomo-grigio-prese-il-il.html La Repubblica: E l'uomo grigio prese il piccone] (26 April 1992)</ref>
Ред 45:
 
== Контроверзе ==
Косига је 2007. године за новине „[[Коријере дела сера]]“ дао осврт на [[Напади 11. септембра 2001.|нападе 11. септембра 2001.]] и [[Осама бин Ладен|Осаму бин Ладена]]. Изјавио је да „демократски кругови у Америци и Европи добро знају да су овај монструозни план осмислиле и оствариле америчка [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] и [[Мосад]] уз помоћ ционистичких снага како би сву кривњу свалиле на арапски свет и увериле Запад да интервенише у [[Ирак]]у и [[Авганистан]]у“.<ref name=osama>{{Cite news|journal=Corriere della Sera|date={{Nowrap|30 November}} 2007|title=Osama-Berlusconi? "Trappola giornalistica"|url=http://www.corriere.it/politica/07_novembre_30/osama_berlusconi_cossiga_27f4ccee-9f55-11dc-8807-0003ba99c53b.shtml|accessdate=21. 6. 2013.}}</ref> Само годину дана пре, Косига је изјавио да не верује у теорије завере и одбацио могућност да је све део америчке завере.<ref>http://archivio.lastampa.it/LaStampaArchivio/main/History/tmpl_viewObj.jsp?objid=7190957{{Cite news| url=http://www.guardian.co.uk/world/2010/aug/18/francesco-cossiga-obituary | location=London | work=The Guardian | first=Donald | last=Sassoon | title=Francesco Cossiga obituary | date=18. 8. 2010}}</ref>
 
== Извори ==