Рат Сицилијанске вечерње — разлика између измена

{{bez_izvora}}

'''Рат сицилијанског вечерња ''' ([[1282]]—[[1302]]) представља рат, који је започео [[1282]]. побуном (званом [[Сицилијанско вечерње]]) против Карла I Анжувинца, а завршио је [[1302]]. миром у Калтабелоти. Рат се одигравао на [[Сицилија|Сицилији]], [[Каталонија|Каталонији]] и још неким деловима западног Медитерана. С једне стране у рату учествује краљ Арагона, а са друге стране [[Карло I Анжувинац]], његов син [[Карло II Напуљски]], краљеви Француске и папа.

 

== Позадина Сицилијанске вечерње ==

{{Посебан чланак|Сицилијанско вечерње}}

На ускршњи понедељак [[30. март]]а [[1282]]. у једној цркви на периферији [[Палермо|Палерма]] управо током вечерње молитве започела је побуна названа [[Сицилијанско вечерње]]. Тачни догађаји који су довели до Вечерња нису најбоље познати, али сви различити описи тога догађаја спомињу да су Французи напастовали или провоцирали сицилијанске жене. Тај догађај је разљутио Сицилијанце, који су после тога током 6 седмица побили 4.000 Француза на Сицилији. У то време краљ Сицилије је био [[Карло I Анжувинац]], који је владао Сицилијом уз помоћ Француза, на које је народ Сицилије био веома киван. Французи су били озлоглашени, јер су лоше поступали са локалним становништвом. Народ је поштедео само неколико Француза, који су били познати по добром понашању.

 

== Арагонска инвазија Италије ==

Убрзо после побуне, Сицилијанци се обраћају [[Педро III од Арагона|Педру III од Арагона]] да им помогне да се ослободе француске власти, оличене у [[Анжувинци]]ма. При томе му нуде круну Сицилије, што је Педро прихватио. Папа Мартин одбија да помогне Сицилијанцима, а побуњенике је чак екскомуницирао.

 

 

== Арагонски крсташки рат ==

{{Посебан чланак|Арагонски крсташки рат}}

Папа Мартин је [[1284]]. предао краљевство Арагон [[Карло III Валоа|Карлу III Валоа]], брату француског престолонаследника [[Филип IV Лепи|Филипа IV Лепог]] и нећаку Карла I Анжувинца. При томе је папа позвао у крсташки рат против [[Арагон]]а.