Онтологија — разлика између измена

[[Платон]] је биће поистоветио са вечним, непроменљивим идејама, док је код [[Аристотел]]а онтологија шире третирана у оквиру опште [[Метафизика|метафизике]].

 

 

У средњовековној филозофији, онтологија има обележје спекулативне претпоставке, као и строго канонизоване и систематизоване шеме, у оквиру којих разне варијанте резултују сличним одговорима. Као широко и систематски обрађивана филозофска дисциплина, онтологија је третирана код [[Кристијан Волф|Кристијана Волфа]] ([[1679]]-[[1754]]) као рационална наука која сачињава теоријску филозофију или метафизику. Код [[Имануел Кант|Имануела Канта]] ([[1724]]-[[1804]]), онтологија је такође део метафизике. Он уместо традиционалне онтологије, оснива трансценденталну филозофију, ''„као предворје праве метафизике“'', која жели поставити елементарне услове целокупног човековог знања ''априори''. За [[Фридрих Хегел|Г. В. Ф. Хегел]]а ([[1770]]-[[1831]]), биће је прва и најапстрактнија категорија на самом почетку [[Дијалектика|дијалектичког]] процеса. Биће и мишљење је у суштини једно те исто, односно, категорија бића код Хегела означава неодређену непосредност и управо се зато негира својом антитезом – небићем, а биће и небиће су само моменти у развоју апсолутне идеје (праве стварности).