|
|слика=
|опис_слике =<small>'' ''</small>
|датум= 30. јун -‒ 9. јул [[1913]].
|место = [[Брегалница]]
|узрок =
|територија=
|резултат= Победа [[Краљевина Србија|Србије]] и [[Краљевина Црна Гора|Црне Горе]]
|резултат= Српска победа
|страна1=<center>{{flagicon|Serbia|1882|size=50px}}<br />[[Краљевина Србија]]<br />{{flagicon|Montenegro|1910|size=50px}}<br />[[Краљевина Црна Гора]]
|страна2=<center>{{flagicon|Bulgaria|size=50px}}<br />[[Краљевина Бугарска]]
|губици2= око 30.000
}}
'''Битка на Брегалници''' водила се у времену од [[30. јун]]а -‒ [[9. јул]]а ([[17. јун|17.]] -‒ [[25. јун]] по старом) [[1913.]]. године.
После [[Први балкански рат|Првог балканског рата]], савезници ([[Краљевина Србија|Србисрбијански]] и [[Краљевина Бугарска|Бугарибугарски]]), нисудипомати се нису могли погодитидоговорити око поделе заузетог територија које су освојиле од Турака[[османско царство|Османског царства]]. [[Краљевина Србија|Србија]] је стајала, по савезном уговору, на стајалишту,сматрала да се решење спора преда арбитражном суду рускога[[Руска цараИмперија|Русије]]. Али [[Краљевина Бугарска|Бугарска]], под утицајем војничке партије, а подстицана [[Аустроугарска|Аустроугарском]], није хтела да сачека решење рускогаруског цара, већ је [[1730. јун]]ајуна [[1913.]], без најаве рата, извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела рат, а у исто време (и битку на српском фронту) и битку. Простор, на коме се је одвијала брегалничка битка, протеже се од Царевог врха на Осоговској планини, па низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар.
У бици су учествовале са српске стране 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), свега око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране; са бугарске стране 4 армија, македонско-једренско ополчење, 4 дивизије и 3 бригаде (95 батаљона, 230 топова), око 130.000 бораца.
Бугарски план за битку био је, да концентрисаним снагама 4. армије изврше изненадан препад на српску војску, да поведу офанзиван бој с ограниченим циљем (заузимање спорног територија), у којем да потуку српску војску на фронту од [[Вардар]]а дуж Брегалнице и Злетовске реке до [[Царев врх|Царевог врха]], и да чврстом ногом стану назаузму [[Овчје Поље]].
Српски план за битку заснивао се на ратном плану, који је предвиђао стратегијски дочек бугарског напада на брегалничком фронту и по одбијању овога, прелаз у наступање треће српске армије у вези са [[Краљевина Грчка|Грци]]ма. —Упркос Итоме акошто је план предвиђао напад Бугара, и ако јеа српска војска је донекле била на опрезу, ипак се није знало време бугарског напада и битка је била изненадна за њу.
Губици код 1. и 3. српске армије били су око 20.000 мртвих и рањених, код 4. бугарске армије око 30.000 мртвих, рањених и заробљених.
== Последице ==
Срби су добили материјалну и моралну победу, којуа истина нису експлоатисали, ализаробили су заробилии велики плен и знатан број бугарских војника. Бугарски ратни план потпуно је растројен и они су били принуђени да пређу у дефанзиву. Поседице ове битке биле су улазак и [[Краљевина Румунија|Румуније ]] и Турске[[Османско царство|Османског царства]] у рат против БугараБугарске и убрзање завршетка рата. ▼
После пораза смењен је и водећи бугарски генерал [[Михаил Савов]], а и нова блада је састављена.
▲Срби су добили материјалну и моралну победу, коју истина нису експлоатисали, али су заробили велики плен и знатан број бугарских војника. Бугарски ратни план потпуно је растројен и они су били принуђени да пређу у дефанзиву. Поседице ове битке биле су улазак и Румуније и Турске у рат против Бугара и убрзање завршетка рата.
Катастрофалне последице брегалничке битке на Брегалници су дошле и на другим фронтовима. Кад су видели слом бугарске армије код Брегалнице, Бугарску су напале 13. јула Румунија и ТурскаОсманско царство, што је Бугарској донело велике губитке читавих покрајина (Румунија је упала узаузела Добруџу, Турциа суОсманско поново узелицарство [[Једрене]] , са целом покрајином коју су изгубили у [[Први балкански рат|Првом балканском рату]]). ▼После пораза смењен је и водећи бугарски генерал [[Михаил Савов]] а у новосастваљену бугарску владу су ушли германофилски парламентарци, шта је касније било судбоносно за улазак Бугарске у [[Први светски рат]] на страни Немаца.
▲Катастрофалне последице брегалничке битке су дошле и на другим фронтовима. Кад су видели слом бугарске армије код Брегалнице, Бугарску су напале 13. јула Румунија и Турска, што је Бугарској донело велике губитке читавих покрајина (Румунија је упала у Добруџу, Турци су поново узели [[Једрене]] са целом покрајином коју су изгубили у [[Први балкански рат|Првом балканском рату]]).
== Спољашње везе ==
| 