Палоци се први пут спомињу у руским хроникама из [[9. векавек]]а, и то као ''Палоц − Куни'' који су остали у околини Кијева приликом мађарског насељавања [[Карпати|карпатског басена]]. У току [[11. век|11.]] и [[12. векавек]]а у мађарским документима се спомоњуспомињу ''Куни'' које су [[Руси]] називали ''Половеци''. Такође је нешто Палоца живело и на територији данашње [[Молдавија|МолдавијиМолдавије]], али су се временом преселили на данашња становиштастаништа.
Први пут се званично спомињу као етничка мањина [[1683.]]. године. Главни разлог томе је што се никад нису признавали или опредељивали као посебна група већ су се утопили у мађарску већину. БројчаностиБројност Палоца је негдеприближно од приликеоко 500.000, али број им непрестано опада јер се утапају у већинско становништво држава у којима живе, ([[Мађарска]] и [[Словачка]]).
===Барке===
За Барке (''[[Мађарски језик{{Јез-мађ|мађ]]'':''Barkók''}}) се претпоставља да су једини сачувани оригинални остатак Палоца који су дошли у Панонску низију у [[9. векувек]]у. Они, иако их је мали број, још чувају своју традицију. Живе у околини Озда (''[[Мађарски језик{{Јез-мађ|мађ]]'':''Őzd''}}) и Рима−Хангоњ (''[[Мађарски језик{{Јез-мађ|мађ]]'':''Rima-Hangony''}}) и Ходош (''[[Мађарски језик{{Јез-мађ|мађ]]'':''Hódos''}}) потока у Мађарској. Њихово име се први пут помиње [[1833.]]. године у овом облику. Барке су католичке вере.▼
▲За Барке (''[[Мађарски језик|мађ]]'':''Barkók'') се претпоставља да су једини сачувани оригинални остатак Палоца који су дошли у Панонску низију у 9. веку. Они, иако их је мали број, још чувају своју традицију. Живе у околини Озда (''[[Мађарски језик|мађ]]'':''Őzd'') и Рима−Хангоњ (''[[Мађарски језик|мађ]]'':''Rima-Hangony'') и Ходош (''[[Мађарски језик|мађ]]'':''Hódos'') потока у Мађарској. Њихово име се први пут помиње [[1833]]. године у овом облику. Барке су католичке вере.
