Отон Ивековић — разлика између измена

36 бајтова уклоњено ,  пре 6 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: исправљена преусмерења)
| боја = #CCCC99
}}
'''Отон Ивековић''' ([[17. април]] [[1869]], [[Клањец]] — [[4. јул]] [[1939.|1939]], [[Загреб]] или Велики Табор код [[Клањец|Клањца]]<ref name=autogenerated1>[http://www.biographien.ac.at/oebl_3/49.pdf Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 {{de}}] (ÖBL). Том 3, Издавачка кућа Аустријске академије наука, Беч 1965, страна 49.</ref><ref name=autogenerated2>[http://www.hrt.hr/arhiv/2001/07/04/NDD.html Кратка биографија Отона Ивековића на -{www.hrt.hr}- {{hr}}], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>) је био један од најистакнутијих [[Хрватска|хрватских]] сликара у време [[Аустроугарска|Аустроугарске]], унутар [[Краљевина Хрватска и Славонија|Краљевине Хрватске и Славоније]], и касније у време [[Краљевина Југославија|Југославије]].
 
== Биографија ==
Отон Ивековић почео је да учи сликарство код [[Фердо Кикерез|Кикереза]] у [[Загреб]]у, а касније и код Хафнера и Клаузена. За додатну обуку је отишао у Беч и дипломирао је на [[Академија лепих уметности у Бечу|Академији лепих уметности]]. Потом иде у Минхен и [[Карлсруе]] где се специјализује за историјско [[сликарство]].
 
Путовао је по Хрватској, [[Босна (област)|Босни]], [[Македонија (област)|Македонији]], Италији, Немачкој, [[Сједињене Америчке Државе|Америци]]. Од својих бројних путовања Ивековић израдио је [[акварел]]е и [[Скица|скице]]. Доле су на пример радови о старим хрватским градовима, [[Велебит|велебитском планинском ланцу]], такође мотиви настали на његовим путовањима.
 
Након својих путовања радио је у атељеу [[Влахо Буковац|Бјађа Фађонија]], а за време [[Први светски рат|Првог светског рата]] сликао је на бојиштима. Касније је предавао као професор на [[Академија ликовних уметности у Загребу|Академији ликовних]] и [[Академија визуелних уметности у Загребу|визуелних уметности у Загребу]].
Ивековић је представник [[академизам|академског]] [[Реализам|реализма]], а његово сликарство академско и пуно домољубног романтичкога заноса. Углавном се бавио и концентрисао на [[историја|историјске]] теме и [[Мотив (сликарство)|мотиве]], пре свега на [[Историја Хрватске|хрватску историју]]<ref>[[Станоје Станојевић]], ''[[Народна енциклопедија]]'', Загреб, [[1925]] — [[1929]].</ref> и [[Хрватска народна ношња|народну ношњу]], у којима проналази своје главне теме надахнућа. Такође је заинтересован за поједине верске теме и мотиве. Тако су настала дела као што су „''Долазак Хрвата на море''“, „''Погубљење Матије Гупца''“ и „''Крунисање краља Томислава''“. Ово његово дело сматра се врхунцем ондашње уметности у [[Хрватска|Хрватској]].
 
Уз историјске радове, који су и најпопуларнији, најквалитетнији су му радови непосредне и свеже скице честих путовања по [[Лика|Лици]], [[Далмација|Далмацији]] и [[Босна (област)|Босни]]. Најчешће је сликао [[историја|историјске]] [[мотив (сликарство)|мотиве]], [[портрет]]е и [[пејзаж у сликарству|пејзаже]].
 
Многе од његових слика су и даље остале кључни симболи хрватског идентитета и [[Историја Хрватске|историје]].
1.572.075

измена