Нарона — разлика између измена

'''Нарона''' је [[Антика|античка]] лука, која се налазила код данашњег места [[Вид (Метковић)|Вид]], удаљеног 4 -{km}- од [[Метковић|Метковића]] у [[Хрватска|Хрватској]]. Уз [[Салона|Салону]] и [[Јадер]] била је један од највећих градова [[Стариантички Рим|римске]] провинције [[Далмација (римска провинција)|Далмације]].

[[СтариАнтички Рим|Римљани]] су је користили као [[Каструм|војни логор]] током похода да племе [[Далмати|Далмата]], после чега град добија статус колоније ({{јез-лат|colonia civium Romanorum}}). У [[3. век]]у град губи значај и у [[6. век]]у пропада.

Прва истраживања локалитета започео је Археолошки музеј у [[Сплит]]у [[1877|1877.]] године, а прва монографија Нароне издата је [[1907|1907.]] године. [[Теренско истраживање у археологији|Систематска ископавања]] почињу [[1968|1968.]] године. Откривени су фортификациони остаци ([[бедем]] и [[Куле|кула]]). Главна улица ишла је у правцу пута [[Салона]]-Нарона. Према [[Епиграфика|епиграфским]] налазима потврђено је постојање храма [[Либер]]а, [[Асклепије|Ескулап]]а и [[Октавијан Август|Аугуст]]а.

Најзначајнији налази откривени су [[1995|1995.]] и [[1996]]. године, на локалитету Плећашове штале <ref>[http://www.a-m-narona.hr/zbirka/ Археолошка збирка], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>. Током ископавања пронађени су остаци темеља за које се претпоставља да су припадали [[Римски форум|форум]]у и [[храм]]у посвећеном [[Август]]у. Откривен је зид у висини од 1 до 3 -{m}-, бели под са црно белим [[мозаик]]ом геометријских мотива и постоља за [[вајарство|кип]]ове. Откривено је 16 кипова римских царева, припадника царске породице и божанстава, које су датоване у [[1. век|1.]] и [[2. век]], као и два [[жртвеник]]а посвећена [[Венера (митологијабогиња)|Венери]] и натпис [[конзул]]а [[Публије Корнелије Долабела|Публија Корнелија Долабеле]] ({{јез-лат|Publius Cornelius Dolabella}}).