Хорор филм — разлика између измена

 

__САДРЖАЈ__

Први филмови који се могу сматрати хорорима јесу нека нема, краткометражна остварења [[Жорж Мелијес|Жоржа Мелијеса]] из средине 90их 19-ог века, међу којима се као први хорор филм икада издваја ''Ђавоља кућа'' из 1896. године. Три године касније, појављују се први јапански филмови страве и ужаса, а [[1910]]. и први хорор-блокбастер - ''Франкенштајн''.

Први дугометражни филмови ове врсте се појављују са '''Квазимодом''' - првим ''дугометражним'' чудовиштем у историји филма, јунаком романа ''Звонар Богородичине цркве у Паризу'' [[Виктор Иго|Виктора Игоа]]. Двадесете године прошлог века су период када настају нека од најпознатијих имена из света филма: ''Доктор Џекил и Гопсодин Хајд'' (1920), ''Носферату'' (1922) - прва адаптација [[Абрахам Стокер|Брам Стокеровог]] романа ''[[Дракула]]'', ''Фантом из опере'' (1925), ''Фантомска кочија'' (1927). То је доба када стварају прве холивудске звезде хорор филма - Лон Чејни Старији, [[Бела Лугоши]] и [[Борис Карлоф]]. Године 1941. појављује се филм ''Вукодлак'' - не први те врсте, али свакако од највећег утицаја на режисере данашњих [[акциони хорор|акционих хорора]].

1950е године у жанр страве и ужаса доносе нове теме, као што су: инвазија ванземаљаца, напад зомбија, мутирање инсеката и рептила, али и човека услед нуклеарног загађења (Други светски рат). Тада се хорор први пут грана на два жанра: ''апокалиптични хорор'' (који данас спада у научну фантастику) и ''демонски хорор'' који је данас еволуирао у неколико врста. [[Кристофер Ли]] 1957. године глуми у ''Проклетству Франкенштајна'', а прве савремене хорор филмове почиње да ствара Теренс Фишер.

 

 

Ово је период када настају најквалитетнији и најнаграђиванији хорор филмови. Хорор жанр до тада није сматран ''јаком'' категоријом, многи филмови су били неправедно потцењивани и сматрани популарном забавом публике. Шездесетих година се појављују веома успешне филмске адаптације мрачних прича [[Едгар Алан По|Едгара Алана Поа]], а првим савременим хорор-блокбастерима почињу да се граде, односно завршавају каријере. Наиме, награђиваним [[психолошки хорор|психолошким хорором]] [[Розмарина беба]] из 1968. године [[Роман Полански]] постаје светски познат и признат режисер, што само потврђује филмом [[Станар (филм)|Станар]] - његовим трећим хорором, снимљеним неколико година касније. Филмовима [[Психо (филм)|Психо]] и [[Птице (филм)|Птице]], каријера [[Алфред Хичкок|Алфреда Хичкока]] достиже врхунац. Још један утицајан филм био је [[Ноћ живих мртваца]] из 1968. године који је касније доживео бројне римејкове.

Последњи квалитетан филм пре него што наступи ''доба лоших хорора'' јесте [[Осми путник]] - [[Ридли Скот|Ридлија Скота]] {{чињеница|date=03. 2011.}}. Освојио је бројне награде критике, али и велику финансијску добит. [[Амерички филмски институт]] га је прогласио 33. најбољим филмом свих времена. [[Сигорни Вивер]] је за улогу поручника Риплија номинована за [[Оскар за најбољу главну глумицу]].

 

Период од 80их до средине 90их година прошлог века се сматра периодом лоших хорор филмова, односно добом [[слешер филм|слешера]]. Слешери су филмови у којима је главни лик психопата, серијски убица, са којим најчешће долазе у сусрет тинејџери, углавном у напуштеним кућама или летњим камповима. Наиме, ови филмови страве и ужаса су снимани великом брзином, а за њихово снимање су издвајане минималне суме новца, и главни циљ режисера био је велик комерцијални успех за кратко време. Неки од хорора 70их су тада доживели наставке, попут филмова: ''Ноћ вештица'', ''Петак 13'' који је имао чак 11 наставака, ''Страх у Улици брестова''...

Снимање слешера се наставља и у другој половини 90их, али са два изузетка: 1992. године излази добитник три Оскара, готички хорор [[Дракула (филм из 1992)|Дракула]] са глумачком екипом коју чине [[Ентони Хопкинс]], [[Кијану Ривс]], [[Винона Рајдер]], [[Моника Белучи]] и [[Гари Олдман]], а који потписује [[Франсис Форд Копола]]. Две године касније појављује се високобуџетни готички хорор [[Интервју са вампиром]] са [[Том Круз|Томом Крузом]], [[Бред Пит|Бредом Питом]], [[Антонио Бандерас|Антонио Бандерасом]] и [[Кирстен Данст]] у главним улогама. Филм је био номинован за два Оскара, а његова зарада данас износи преко 220 милиона долара.

Касних деведесетих се снимају бројне пародије на тему хорора из 80их година. Четири последња велика хорора прошлог века била су ''[[Анаконда (филм)|Анаконда]]'', ''Знам шта се радили прошлог лета'', ''[[Врисак (филм)|Врисак]]'' и велики биоскопски хит - филм [[Мумија (филм из 1999)|Мумија]] са [[Рејчел Вајс]] и Бренданом Фрејзером у главним улогама.

 

Почетак те деценије није обележен превеликим бројем хорор филмова. Слешери су имали још два велика успеха пре него што су полако почели бити смењивани неким другим поджанровима хорора: то су била два блокбастера, која су напунила биоскопе широм света - [[Последња екскурзија]] и [[Погрешно скретање]]. 2001. године појављује се први велики психолошки хорор после ''Исијавања'' из 70их година прошлог века - то је био филм [[Духови у нама]], шпанског режисера [[Алехандро Аменабар|Алехандра Аменабара]], са [[Никол Кидман]] у главној улози. Уследили су филмови ''[[Духови прошлости]]'' са [[Мишел Фајфер]], ''Рупа'' и ''Прстен'', ''[[Пакт са вуковима]]'' са [[Моника Белучи|Моником Белучи]], ''[[Зора живих мртваца]]'', ''Амитивилски ужас'', ''[[28 дана касније]]'', ''[[Ван Хелсинг (филм)|Ван Хелсинг]]'' са [[Хју Џекмен|Хјуом Џекменом]], ''Огледала'', затим пародија на хорор филмове - ''Мрак филм'', али и два слешера, која су остварила знатну зараду: ''Хостел'' и ''Тестера''.