Филарет Гранић — разлика између измена

исправке
(исправке)
Рођен'''Филарет јеГранић''' ([[1883.]]-[[1948]]) је рођен у [[Велика Кикинда|Великој Кикинди]]. Гимназију је завршио у [[Нови Сад|Новом Саду]] а стдуирао је у Бечу[[Беч]]у и Минхену[[Минхен]]у код познатог византолога [[Карл Крумбахер|Карла Крумбахера]] где је и докторирао. По повратуповратку са стдудијастудија се замонашио и добио име Филарет.
'''ФИЛАРЕТ ГРАНИЋ'''
(1883 - 1948)
 
Научну каријеру је започео у [[Скопље|Скопљу]] [[1922]]. као доцент на Филозофском факултету, где је [[1926]]. изабран за ванредног професора Витантологије[[византологија|византологије]]. [[1929]]. прелази на Богословски факултет у Београду[[Београд]]у где је постављен на катедру за Патрологију, а од [[1936]], као редовни професор предаје патристику и канонско право. Од [[1932]]. је и хонорарни професор на Филозофском факултету где предаје Византијскувизантијску историју заједно са [[Георгије Острогорски|Георгијем Острогорским]]. [[1940]]. је изабран за редовног чалана [[Српска Академија Наука|Српске Академије Наука]].
Рођен је 1883. у Великој Кикинди. Гимназију је завршио у Новом Саду а стдуирао је у Бечу и Минхену код познатог византолога Карла Крумбахера где је и докторирао. По поврату са стдудија се замонашио и добио име Филарет.
 
Научну каријеру је започео у Скопљу 1922. као доцент на Филозофском факултету, где је 1926. изабран за ванредног професора Витантологије. 1929. прелази на Богословски факултет у Београду где је постављен на катедру за Патрологију, а од 1936, као редовни професор предаје патристику и канонско право. Од 1932. је и хонорарни професор на Филозофском факултету где предаје Византијску историју заједно са Георгијем Острогорским. 1940. је изабран за редовног чалана Српске Академије Наука.
Оставио је за собом велики број радова из историје хришћанске и српске цркве, а посебно из правне историје и историје институција у [[Византија|Византији]] и средњевековној [[Србија|Србији]]. Његове радове карактерише минуцуиозно проучавање извора и солидна обрада материјала који проучава. Своју огромну библиотеку је поклонио византолошком институту [[САНУ]].
 
Помињемо неке његове радове: П''равниПравни положај и организација грчких манастира по Јустинијановом праву, Црквеноправне одредбе Хиландарског типика Св. Саве о настојатељу и осталим манастирским функционерима, Проблем сазива васељенског сабораМонаштвосабора, Монаштво у служби ближњега у старом и средњем веку''.
 
(текст саставио мр А. Ђаковац према опширнијој биографији еп. А. Јевтића у Богословље, 1980, стр. 27-41)