[[ImageДатотека:Belgium province Brabant.png|right|thumb|250px|Белгијска покрајина Брабант која је подјељена на Фламански Брабант (жуто), Валонски Брабант (црвено), регион главног града Бисела (наранџасто).]]
'''Брабант''' бивша покрајина [[БелгијaБелгија|Белгије]] распрострањена у средишњем дјелу земље. Заузима брежуљкасто подручје између ријека [[Меза]] и Шелда.
Развијена индустрија, земљорадња и сточарство.
Површина Брабанта:3,371 кm².
Ред 8:
Становништво:2,243,000 становника (1990).
Покрајина Брабант је 1995 подјељена на три дијела:[[Фламански Брабант]], [[Валонски Брабант]], [[регион главног града Брисела]].
== Историја ==
Брабант је историјска покрајина која је обухватала данашње Белгијске покрајине бившег Брабанта и [[Провинција Антверпен|Антверпен]] и Низоземску покрајину [[Северни Брабант|Сјеверни Брабант]].
Након слома Западноримског Царствацарства то су подручје заузели [[Салијски Франци]]. У другој половини 9. вјека Брабант је са Лореном припао источнофраначкој држави, а 1190 године грофови од Левена постају војводама од Брабанта. У Брабанту се у средњем вијеку интензивно развија трговина и сукнарство. У 14. вијеку он је поприште борби обртничких цехова с феудалцима, у току којих долази до емиграције сукнара у Италију и Енглеску. У 15.и 16.вијеку Брабант је био жариште јаке културне и умјетничке активности (универзитет у [[Левен|Левену]] већ 1425. године). Године 1430. дефинитивно је припао Бургундији, а од 1477.у власти је [[Хабзбурзи|Хабсбурговаца]] све до 1648., кад је његов сјеверни дио припао независној Уједињеној Низоземској, а јужни дио шпанској Низоземској, односно (од 1714) аустријској Низоземској. 1830. године Брабант је подијељен:покрајине Антверпен и Брабант са Бриселом припале су Белгији, а сјеверни Брабант Низоземској.<ref>Опћа Енциклопедија Југославенског Лексикографског завода, књига 1, Загреб 1977</ref>
