Владимировац — разлика између измена

м
Разне исправке
м (razne ispravke 6)
м (Разне исправке)
== Историја ==
Владимировац је основан [[1808]], маја месеца, захваљујући колонизацији 121 породица [[Румун]]а из Шама (Жаму), 106 породица [[Румун]]а из [[Клоподија (Тимиш)|Клоподија]] и неколико породица из Сурдука. Ново насеље, <<Петровосело>>, по генералу Петру Дуки. Петровосело додељено је новоселској компанији, на банатској Војној граници [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршке Монархије]], на територији немачко-банатског регимента са седиштем у Панчеву, између Банатског Новог Села и [[Алибунар]]а. У наредним година, долази до нових насељавања и наиме у [[1812]]-[[1813]], [[1823]], али и касније.
Године [[1811]]. Петровосело је имало 1564 [[становник]]]а, од којих је било 827 мушкараца и 737 жена. Захваљујући новом таласу колонизације и пораста наталитета, број становника узастопно расте током XIX. века. [[1868]]. године родило се чак 269 деце и склопио се брак између 58 парова из Петровосела. На почетку XX века, Владимировац је имао 6031 [[становник]]а. Првим деценијама XX. века, наталитет у Владимировцу опада све више, тако да је 1940 број становника следећи: 4351 [[Румун]]а, 372 [[Срби|Срба]], 89 [[Ром]]а, 44 [[Немац]]а, 7 [[Мађар]]а, 1 [[Руси|Рус]] и 1 Белорус - укупно 4905 [[становник]]а.
У току два века историје, Владимировац мења своје име неколико пута. Назив Петровосело (или Петерсдорф) из [[1808]]. године остаје до [[1880]]. године када мења име у -{Torontal Petrovoszello}-, [[1898]]. мења име у Роман-Петре а [[1911]]. мења име у Петре. Нова власт регата државе С. Х. С. враћа име места у Петрово Село, затим [[1922]]. мења име у Владимировац, име које остаје. [[Румун]]ско становништво зове ово место Петровосала.
 
Године [[1843]]. имала je православна парохија 3936 верника и три [[парох]]а, а у школи два [[учитељ]]а и 452 ђака. Садашња [[црква]] је подигнута [[1859]]-63. године. 8. децембра [[1894]].г отворена железничка станица за пругу [[Вршац]] – [[Ковин]], а 26. августа [[1896]].г за пругу према Панчеву <ref>Милекерови летописи Општина у јужном Банату [[Феликс Милекер]] ISBN 86-85075-04-1:</ref>.
 
 
На 4 км. Северозападно од села подиже се брежуљак Мошонда (Mošonda mare), Ту се простирало средњовеконо насеље Максонд ( Maxond), које се први пут помиње [[1370]]. г. А [[1385]]. је припадало [[округ Кевинском|комитату]] . Масонд је био главно дисштриктско место. Зна се, да се једно насеље тога диштрикта звало Берча ( Пиринча ). Бугарском царевићу Фружину, који се богатством спасао, поклонио је [[краљ Сигмунд]] насеље Максонд. Године [[1456]]. био је Максонд у поседу Јована [[Хуњади]]ја. Касније је од турака разорен. По Максонду Банатска Пешчара била је названа «Campus Maxons».<ref>Летопис Општина у јужном Банату: ''Банатска места и обичаји'' Марина М.(Беч 1999). :</ref>
 
== Демографија ==
* Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
* Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: [[Феликс Милекер]] библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
* Летопис Општина у јужном Банату: ''Банатска места и обичаји'' Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена