Волапик (језик) — разлика између измена

<br />'''корисника:''' неколико десетина

<br />'''државе:''' нигде

<br />'''порекло:''' сачињен од [[Johann Martin Schleyer]] (Шлајер), 1879

<br />'''писмо:''' [[латиница]]

<br />'''ISO 639-код''' ''vol'' и ''vo''

'''пример:''' [[Молитва Господња|Оченаш]]:

O Fat obas, kel binol in s&uuml;ls,<br />

paisaludom&ouml;z nem ola!<br />

K&ouml;mom&ouml;d monarg&auml;n ola!<br />

Jenom&ouml;z vil olik,<br />

E pardol&ouml;s obes debis obsik,<br />

E no obis nindukol&ouml;s in tentadi,<br />

Године [[1879|1879.]]. [[Немачка|немачки]] калуђер, [[Јохан Мартин ШлeјерШлејер]] (Johann Martin Schleyer) објавио је пројекaтпројекат новог језика за употребу у целом свету, како рече: по савету Бога. Идеја је постала популарна, и нови језик [[волапик]] стиче више од стотинак хиљада присталица у [[Европа|Европи]] и [[Сједињене Америчке Државе|Америци]]. Већ 1889. постојало је 316 уџбеника на 25 језика, 283 клубова, и 25 новина и часописа на том језику.

Најзначајније колекције грађе о волапику, данас се налазе у [[Internacia Esperanto-Muzeo|Музеју есперанта]] у [[Беч]]у, la American Philosophical Society (Америчком филозофском друштву) [[Филаделфија]], [[Пенсилванија]], [http://www.amphilsoc.org/library/mole/v/volapuk.htm], и [[Centre de documentation et d'étude sur la langue internationale]] у [[La Chauxx-de-Fonds|Шо де Фонд]], [[Швајцарска]].

=== Изговор и писање ===

У волапику пише се латиницом тако да сваком слову одговара једна гласовна вредност. У његовом алфабету не постоје слова q, w, (a у првом пројекту) ни слово r. У следећој листи дата су слова (алфабет) волапика, и гласовне вредности по [[IFA|међународној фонетској транскрипцији]]:

ШлeјерШлејер је преузео фонд речи из различитих европских језика, често измењене до степена тешког препознавања. На пример, "vol" (свет) и "p&uuml;k" (језик) потиче од енглеских речи "world" и "speech". Те су измене имале два основна разлога: ШлeјерШлејер је избегао уметање сугласника, тешке многима за изговор и избегао је "r", уместо којег употребљава "l" јер они чији је матерњи језик кинески не разликују те две фонеме. Мада са лингвистичког аспекта неважне „деформације“ су добродошле противницима волапика да му се наругају. (Сада „логички“ језик [[ложбан]] слично деформише речи да би их ускладио са својим логичким правописом).

Граматика волапика ослања се на правила преузета из индоевропских језика са правилима, која немају изуузетака: граматички облици творе се додавањем на корен речи непроменљивих граматичких додатака, слично као у немачком. Именице имају флексије за 4 падежа: номинатив, генитив, датив и акузатив. Глаголи добијају флексије за време, свршен и несвршен облик, лице, број и (у трећем лицу) за пол субјекта. Множина се добија помоћу наставка "-s": "ob" = ја, "obs" = ми, итд.

* [http://member.netease.com/~htliu/biblio.html#chap2 Списак књига на и о волапику]