1.572.075
измена
м (ispravke) |
м (Разне исправке; козметичке измене) |
||
'''Име:''' волапик (Volapük)
<br />'''корисника:''' неколико десетина
<br />'''државе:''' нигде
<br />'''порекло:''' сачињен од
<br />'''писмо:''' [[латиница]]
<br />'''ISO 639-код''' ''vol'' и ''vo''
'''пример:'''
<blockquote><em>
O Fat obas, kel binol in süls,<br />
paisaludomöz nem ola!<br />
Kömomöd monargän ola!<br />
Jenomöz vil olik,<br />
äs in sül, i su tal.
Bodi obsik vädeliki givolös obes adelo.
E pardolös obes debis obsik,<br />
äs id obs aipardobs debeles obas.
E no obis nindukolös in tentadi,<br />
sod aidalivolös obis de bad.
</em></blockquote>
== Историја ==
Године [[1879
Насупрот том раном успеху, после десетак година покрет се распада због борбе за превласт у покрету, као и због разних реформских покушаја. Већина присталица идеје о [[Међународни језик|Међународном језику]] прелази у табор оснивача есперантског покрета (почев од 1887), и данас само неколико десетина претежно старих активиста познаје или говори овај језик.
Године [[1931]] [[Ари де Жон]] (Arie de Jong) извршио је реформу волапика, коју прихватају скоро сви оновремени волапикисти.
Најзначајније колекције грађе о волапику, данас се налазе у [[Internacia Esperanto-Muzeo|Музеју есперанта]] у [[Беч]]у, la American Philosophical Society (Америчком филозофском друштву)
=== Изговор и писање ===
У волапику пише се латиницом тако да сваком слову одговара једна гласовна вредност. У његовом алфабету не постоје слова
: <span style="font-family: Arial Unicode MS, Lucida Sans Unicode, Lucida Grande, TITUS Cyberbit Basic, Code2000, MV Boli, MS Mincho">a [a], ä [ɛ], b [b], c [dʒ] или [tʃ], d [d], e [e], f [f], g [g], h [h], i [i], j [ʃ], k [k], l [l], m [m], n [n], o [o], ö [ø], p [p], r [r], s [s], t [t], u [u], ü [y], v [v], x [ks], y [j], z [ts]</span>
=== Речник ===
=== Морфологија ===
Граматика волапика ослања се на правила преузета из индоевропских језика са правилима, која немају изуузетака: граматички облици творе се додавањем на корен речи непроменљивих граматичких додатака, слично као у немачком. Именице имају флексије за 4 падежа: номинатив, генитив, датив и акузатив. Глаголи добијају флексије за време, свршен и несвршен облик, лице, број и (у трећем лицу)
Реформе које је извршио Де Јонг су донекле поједноставиле граматику, избегле су се донекле врсте речи са флексијама за пол код заменица и афикаса.
* [http://www.esperanto.fi/volapuk.html Чланак о историји овог пројекта у ''Esperanta Finnlando'']
* [http://wwwcs.upb.de/extern/fb/2/Kyb.Paed/INT/06-int.htm Историја волапика] из књиге ''Enkonduka lernolibro de interlingvistiko''
* [http://member.netease.com/~htliu/biblio.html#chap2
* [http://vo.wikipedia.com/ Vükiped], Википедија на волапику.
* [http://www.yahoogroups.com/group/volapuk Volapükalised] – Дискусиона група на Јахуу (Yahoo) (на волапику и другим језицима о волапику).
|